Raste broj zaraženih koronom u Srbiji – Evo šta kaže Batut
Pixabay
Među obolelim više starijih, evo šta kažu o merama
Broj potvrđenih slučajeva infekcije SARS-CoV-2 u Srbiji raste od početka maja 2024. godine, ali su apsolutne vrednosti i dalje niske u odnosu na početak 2024. godine i isti period 2023. godine, objavio je Batut. Tokom protekle nedelje, od 22. do 28. jula, ukupno je testirano 1207 osoba, a dobijeno je 306 pozitivnih nalaza na SARS-CoV-2 virus. Očekuje se nastavak rastućeg trenda imajući u vidu situaciju u regionu i Evropi, ali se ne očekuje da će doći do preopterećenja sistema zdravstvene zaštite.
Među prijavljenim inficiranim osobama većinu čine osobe starije životne dobi, iako su registrovani slučajevi u svim uzrasnim grupama. Prosečna starost obolelih je trenutno 66 godina, dok je kod osoba koje su na bolničkom lečenju prosečna starost 72 godine. Međutim, treba imati u vidu da se mlađe osobe ređe javljaju lekaru i testiraju, odnosno da u većem broju preleže respiratorne infekcije „na nogama” nego što je to slučaj u starijim uzrastima, te se najveći broj inficiranih u mlađim dobnim grupama i ne registruje u zdravstvenom sistemu.
Stopa testiranja osoba na SARS-CoV-2 u Srbiji je niska u odnosu na ranije periode, usled čega raste procenat pozitivnih nalaza. U poslednjoj nedelji pozitivnost na SARS-CoV-2 je dostigla 25,4%, što odgovara situaciji koja se registruje i u EU (ukupna izračunata pozitivnost za EU u 29. nedelji (15–21. jul 2024. godine) je bila 29,8%).
Trend porasta broja inficiranih osoba koji se uočava od početka maja 2024. godine nije praćen povećanjem zahteva za pružanjem zdravstvenih usluga u domovima zdravlja i bolnicama. Međutim, neke od zemalja u regionu, poput Grčke, registrovale su povećan broj prijema obolelih od COVID-19 u bolnice što, usled boravka velikog broja naših građana u ovoj zemlji tokom leta, može da se odrazi i na epidemiološku situaciju u Srbiji. Stoga se sprovodi kontinuiran nadzor nad kretanjem COVID-19 u našoj zemlji i okruženju i shodno tome planiraju mere unutar sistema zdravstvene zaštite i u opštoj populaciji.
Što se simptoma bolesti tiče, uobičajeno se javljaju povišena temperatura, malaksalost, bolovi u zglobovima i mišićima, kašalj, bol u grlu i sekrecija iz nosa. Manifestacije bolesti su u većini slučajeva blage do srednje teške, ali se kod osoba u riziku mogu javiti i teži oblici. Najvažniji faktori rizika za nastanak teških kliničkih oblika su starije životno doba i teška hronična oboljenja i stanja oslabljenog imuniteta (imunodeficijencije).
Pixabay
Simptomi trenutno dominantnih varijanti SARS-CoV-2 (tzv. FLiRT) su isti kao i kod drugih oblika COVID-19 i obično se pojavljuju pet do šest dana po izlaganju i traju od jednog dana do dve nedelje.
Na osnovu sagledavanja svih napred pomenutih pokazatelja, za sada nema potrebe za primenom dodatnih mera prevencije i suzbijanja respiratornih virusnih infekcija osim standardnih mera zaštite od infekcija u zdravstenim ustanovama.
Dodatne mere prevencije i suzbijanja infekcije u pojedinačnim zdravstvenim ustanovama propisuju komisije za zaštitu od bolničkih infekcija u konsultaciji sa teritorijalno nadležnim institutom, odnosno zavodom za javno zdravlje na osnovu procene epidemiološke situacije u zajednici, karakteristika pacijenata koje određena zdravstvena ustanova zbrinjava, kao i na osnovu sagledavanja situacije u samoj zdravstvenoj ustanovi.
Građanima se preporučuju uobičajene mere zaštite od zaraznih bolesti koje se prenose respiratornim putem, kao što su održavanje lične higijene, naročito pranje ruku, provetravanje prostorija u kojima borave, boravak u prirodi, unos dovoljne količine tečnosti i ishrana bogata svežim namirnicama, a posebno povrćem i voćem. Osobama starije životne dobi, zatim osobama svih uzrasta sa hroničnim bolestima pluća, srca, bubrega, dijabetesom, malignim bolestima ili drugim hroničnim bolestima koje dovode do smanjenja imuniteta, preporučuje se izbegavanje kontakta sa osobama koje imaju simptome i znake infekcije organa za disanje.
Testiranje na SARS-CoV-2 virus se radi u zdravstvenim ustanovama na teritoriji cele Republike Srbije. Testiranje se sprovodi na osnovu indikacija koje postavlja ordinirajući lekar kod osoba koje imaju simptome i znake infekcije organa za disanje u skladu sa važećim Stručno-metodološkim uputstvom. Masovno testiranje, odnosno testiranje zdravih osoba se ne preporučuje ni u jednoj situaciji, uključujući i testiranje osoba radi prijema na bolničko lečenje ili u ustanove socijalne zaštite.
Svim osobama sa simptoma i znacima infekcije organa za disanje se preporučuje mirovanje u kućnim uslovima tokom prvih dana bolesti (do prestanka tegoba), uzimanje lekova za snižavanje temperature po potrebi, unos dovoljnih količina tečnosti i ishrana bogata svežim namirnicama, posebno povrćem i voćem, kao i izbegavanje bliskog kontakta sa drugim osetljivim osobama u domaćinstu. Ukoliko nakon dva do tri dana ne dolazi do smirivanja tegoba ili se bolest pogoršava, preporučuje se da se obrate svom lekaru radi postavljanja dijagnoze i lečenja prema indikacijama.
Starije odrasle osobe su u najvećem riziku da se razbole od COVID-19. Rizik osobe da dobije težak oblik COVID-19 raste kako se povećava broj drugih poremećaja zdravstvenih stanja koje osobe imaju (komorbiditeti i imunološki deficit).
Izvor:
