Kako su stanovnici Banata postali Lale i Sose?
RTV
Pored šala i čestih predrasuda koje se vezuju za stanovnike Banata, poznatiji kao Lale, nisu retke ni rasprave kako je i zašto nastao etnonim Lala. Postoji više legendi i objašnjenja, kao i tumačenja koja imaju svoja uporišta u tradiciji. S druge strane, opšteprihvaćenih objašnjenja zašto su žene u Banatu dobile nadimak Sosa, gotovo i da nema.
Iako se za Srbe starosedeoce u Banatu kaže da su Lale, objašnjenje tog pojma neki teoretičari vezuju za prostor Bačke i severnog Banata. Ipak, najčešće priče sežu iz vremena Marije Terezije i Srba graničara u tadašnjoj Austro-Ugarskoj, kaže Srđan Sivčev, istoričar iz Kikinde.
„Postoji legenda da je carica Marija Terezija okupila banatski, bački i sremski puk, regimentu, svoje verne vojnike – graničare, i da je za vernu službu medaljama odlikovala Bačvane i Sremce. Međutim, za Banaćane više nije bilo medalja. Carica se u tom nezgodnom trenutku odlučila da skupocenu ogrlicu u obliku lale pokloni upravo banatskim vojnicima“, rekao je Sivčev.
Još jedno često tumačenje opet se vezuje za caricu Mariju Tereziju. Ugledavši stasite, korpulentne Banaćane, carica je rekla „Šta će meni lale, evo mojih lala“, poistovetivši graničare – junake sa omiljenim cvećem. Prema rečima Srđana Sivčeva, istorija je sklonija činjenicama koje ukazuju na tradiciju i etno-motive, detalje sa autentične banatske muške nošnje.
„Prema motivima na odevnim predmetima, predmetima u domaćinstvu, ali i oruđu i oružju, Srbi u Banatu se često imali izvezen ili izrezbaren floralni, cvetni motiv lale“, kaže Srđan Sivčev.
Tu teoriju potvrđuje i umetnički rukovodilac u ADZNM „Gusle“, Magdalena Popov.
„Karakterističan je svet lala koji se nalazi na muškoj nošnji, najčešće na pantalonama, čakširama, ali i na prslucima. Ono što je zanimljivo je da se taj motiv gotovo nikada ne nalazi na ženskoj banatskoj nošnji“, izjavila je Magdalena Popov.
S druge strane, opšteprihvaćenog objašnjenja zašto su žene u Banatu dobile nadimak Sosa, zapravo i nema, naglašava Srđan Sivčev.
„To je interesantno. Čak ni u legendama, a ni u naučnoj terminologiji nema nikakvih objašnjenja porekla termina Sosa“.
U Kikindi ima šala koje nisu pravo objašnjenje.
„Zašto je Sosa – Sosa?! Mora biti da je zato što nedeljom, a nekad i svaki dan kuva sosa“ ,objašnjava šaljivo Snežana Živojinov, iz kikindskog Narodnog pozorišta.
Sa šalama i predrasudama Lale i Sose odlično se nose. I pored šarmantnog duha i humora, valja se iznova prisećati i slavnih Lala poput Dositeja Obradovića, Đure Jakšića, Svetozara Miletića, Miloša Crnjanskog, Mihajla Pupina i mnogih drugih. To je način da poštujemo sopstvenu tradiciju i identitet, učeći od tolerantnih Sosa i Lala.
