Danas je Veliki petak

U gluvo doba noći, uoči Velikog petka, po predanju, na tren i vetrovi utihnu, a reke i potoci se zaustave. Vodenice zastanu i čitav svemir tone u tišinu i tugu zbog Hristove smrti. Takav je i dan koji dolazi.

Na Veliki petak, Isus je odveden iz kuće prvosveštenika Kajafe kod rimskog prokuratora Pontija Pilata, koji ga je osudio da bude raspet na krstu.

Pošto je to za hrišćane dan velike žalosti, on se obeležava strogim postom, uzdržavanjem od bilo kakvog veselja i proslava, a takođe u narodnoj tradiciji je da se tog dana ne rade poslovi u polju i u kući.

Na Veliki petak se posti. Običaj je da se na taj dan farbaju uskršnja jaja.

Jaje je simbol obnavljanja prirode i novog života. Uskršnje, crveno, podseća na Hristovu krv prolivenu na Golgoti i legende – o jajima, koja su u trenu pocrvenela, kao dokaz Hristovog uskrsnuća.

Običaj farbanja jaja datira iz 12. veka, a na našem podneblju ga je, najverovatnije uvela crkva, u 16. veku. Da su se jaja ukrašavala u tom periodu, potvrđuju i turski izvori koji beleže obavezu, da se spahiji, povodom hrišćanskog Uskrsa, donese na dar tri, pet ili 10 uskršnjih jaja.

Veliki petak je dan žalosti, ali i uvod i priprema za najveći i najrodosniji praznik – Uskrs.

U nekim krajevima se zato danas pali vatra da bi sve zlo izgorelo, a i post na vodi nosi pročišćenje kako bi duša i telo bili dostojni žrve Hristove, čije se toliko stradanje, samo vaskrsenjem moglo nagraditi.

Na Veliki petak se ne služi liturgija u crkvama, osim ako se poklopi sa Blagovestima. Od Velikog četvrtka do Uskrsa ne oglašavaju se zvona na crkvama, jer su ona u pravoslavnoj crkvi znak radosti.

Dan velike žalosti

O Velikom petku je teško govoriti kao o prazniku, jer za hrišćane je to najtužniji dan, kada je, prema predanju, Isus Hrist raspet na krstu na Golgoti, istakao je jerej pri hramu Vaznesenja Gospodnjeg u Žarkovu Stevan Jovanović.

„Ja bih rekao da je to dan u kojem se bol poistovetio sa stradanjem i poniženošću svakog od nas. Tako da je to dan kada se sećamo naše poniženosti, pogotovo onda kada smo hteli da budemo pravedni, dobri i na visini nekog zadatka i očekivanja, a nismo uspeli“, rekao je Jovanović za Tanjug.

On je objasnio da čak i simbolika skrivena u narodnim običajima ukazuje da je u pitanju jedan „potresan praznik“.

„Recimo, za Božić imate mnogo više narodnih običaja. Jer Božić se obeležava u radosti, u poletu životnom, dok je Veliki petak nekako tih, miran. Nema mnogo narodnih običaja, osim farbanja jaja koje su opet priprema za Vaskrsenje“, naglasio je Jovanović.

On ističe da bi, prema nekim crkvenim tipicima, Veliku subotu, koja dolazi između petka i nedelje, trebalo provesti u potpunoj tišini.

„U potpunom smiraju da bi se čovek u tom smiraju zapitao o svim uspesima i neuspesima, ali i čime ih meri, jer ako ih ne merimo Hristovim vaskrsenjem, ako ne postavimo u perspektivu večnog života, bojim se da ćemo biti poraženi i uspesima i neuspesima“, naveo je Jovanović.

Dodao je da Veliki petak za hrišćane jeste dan kada uspehe i poraze, i svoje lične i naših prijatelja, gledamo kroz Hristovo stradanje, ali kako je rekao, „kroz ono što je mnogo važnije, kroz Hristovo vaskrsenje“.

Kada je u pitanju post, Jovanović objašnjava da je to poseban način ponašanja pravoslavnih hrišćana u određenim periodima i da on „treba da izrazi naše najdublje uverenje da lepota i punoća života nije u jelu i piću, već u nečem mnogo većem i mnogo lepšem“.

„A da bi do te lepote, koja je veća i lepša, došli, moramo da je potražimo u stvarima koje su duboko u našim srcima. A da bismo do tih stvari došli, moramo da napravimo mesta za istraživanje u nama samima, a to znači da moramo svoju pažnju da skrenemo s onih stvari koje nam dolaze spolja“, naglašava Jovanović.

Jovanović dodaje da je iskustvo pravoslavnih hrišćana, „pre svega monaha i monahinja, pokazalo i otkrilo da u dubinama naših bića svako od nas može da pronađe one slojeve koje, kada otkrije, onda postaje svestan da mu za istinsku punoću i mir životni zaista nije neophodno da se okreće spoljašnjim stvarima“.

„Zaista je neophodno da, ako hoćemo da budemo stabilni ljudi, odrasli ljudi, ljudi koji su našli punoću, koji su našli pravu meru, najpre potražimo boga u sebi. Da bi smo se odlučili na taj put i da bi na tom putu bili, jako je važno uzdržanje ili, kako ga mi u narodu popularno nazivamo, post“, rekao je Jovanović.

On objašnjava da je post u jednom svom aspektu uzdržavanje od mrsne hrane, ali je i uzdržavanje od drugih stvari „koje nas remete i onemogućuju nam da pronađemo istinsku stabilnost i punoću u svome srcu“.