Razlika između igre i potrebe, da li je to potreba za igrom i razvijanjem mozga ili izduvavanje sreće tj ventil …
Svi smo ih videli — decu koja skaču , skakanje je postalo popularno ali ima tu nešto dublje. Hajde da se vratimo na decu ona skaču po kauču, vrte se u krug, tapkaju nogom bez prestanka ili iznenada vrisnu, ili ponavljaju jednu reč ili rečenicu bez očiglednog razloga. Mnogi roditelji, nastavnici i prolaznici to pripisuju nestašluku, hiperaktivnosti ili nedostatku discipline. Ali šta ako se iza tog ponašanja krije dublja psihološka i neurološka potreba?
“ADHD stimulacija” stimming -izduvavanje- (samostimulativno ponašanje) se javlja kada osoba sa poremećajem pažnje i hiperaktivnosti nesvesno ponavlja određene pokrete ili zvukove. Neki primeri uključuju zujanje, koračanje, škrgutanje zubima i ljuljanje, mada postoje i mnogi drugi.”
Kod dece sa poremećajem pažnje i hiperaktivnosti (ADHD), ovakvo ponašanje često ima ime i funkciju: stimming (od eng. self-stimulatory behavior – samostimulativno ponašanje). To su ponavljajući pokreti ili zvuci – skakanje, pevušenje, griženje noktiju, ljuljanje tela – koje dete koristi da bi se umirilo, fokusiralo, obradilo emocije ili preusmerilo višak energije.
Dok se stimming najčešće povezuje sa autizmom, sve je više dokaza da je veoma prisutan i kod dece sa ADHD-om. Za razliku od obične fizičke aktivnosti, stimming nije samo rezultat dosade ili igre – to je nesvesna strategija regulacije unutrašnjeg sveta.
Zanimljivo je da skakanje, jedno od najčešćih stim ponašanja, ne služi samo kao oslobađanje energije. Istraživanja i iskustva roditelja pokazuju da deca pri skakanju često izražavaju i snažan osećaj sreće. Nije to samo „hiperaktivnost“ — to je način da dete kroz pokret iskaže ono što ne može u rečima.
Kada dete skače, njegovo telo stvara endorfine – hormone sreće – koji mu pomažu da se oseća smireno, zaštićeno i živo. Taj trenutak radosti, kada dete skače dok se smeje, zapravo može biti emocionalni vrhunac dana – ispušni ventil za sve frustracije, konfuzije i senzorni pritisak koji nosi sa sobom.
Iako stimming može biti koristan i čak neophodan, u nekim slučajevima može prerasti u ponašanje koje remeti svakodnevno funkcionisanje – u školi, u društvu, kod kuće. Ako dete skače ili pevuši u trenutku kada to nije društveno prihvatljivo, nailazi na nerazumevanje, pa čak i kaznu.
Zato stručnjaci naglašavaju važnost razumevanja konteksta, a ne osuđivanja ponašanja. Nije svako skakanje problem, niti svako dete koje „ne može da sedi mirno“ ima poremećaj. Međutim, ako su ovakvi obrasci stalni i ometajući, mogu biti signal da detetu treba podrška — kroz terapiju, promenu sredine, dodatno razumevanje ili medicinski tretman.
Roditelji često ne znaju da li njihovo dete „samo voli da skače“ ili koristi skakanje kao emocionalni alat. Ključna razlika jeste motivacija: igra ima cilj, u njoj postoji interakcija i svesna zabava. Stimming je više nesvesna reakcija tela i uma, posebno kada se dešava u stresnim situacijama ili tokom visokog emocionalnog naboja.
U svakom slučaju, i igra i stimming imaju nešto zajedničko – stvaraju osećaj kontrole, oslobađaju napetost i donose radost. Možda upravo tu leži odgovor: umesto da ih sputavamo, hajde da decu bolje razumemo. Da ih slušamo kada ne govore. Da prepoznamo da njihovo skakanje nije protiv nas – već za njih same.
U svetu koji od dece sve više traži tišinu, kontrolu i strogost, ponekad zaboravljamo da su pokret, spontanost i iskrena emocija deo njihovog jezika. Kada dete skače, možda ne beži od stvarnosti — već pokušava da je preživi. I možda je taj osmeh dok skače jedini trenutak dana u kojem se zaista oseća dobro.
Zato, pre nego što kažemo: „Prestani da skačeš!“, zapitajmo se: „Šta mu to telo poručuje?“
https://www.verywellhealth.com/adhd-stimming-5208900
Vojvodina Info
