Zanimljive priče o Vojvodini: „Španci u Banatu“

SHARE
Orlovat , Banat - Srpska pravoslavna crkva Vavedenja

Španci u Banatu

adsteam seo i izrada web sajta

Kada su Habzburgovci izgubili teritorije na Pirinejskom poluostrvu, deo njima vernih stanovnika preselio se u Beč i Peštu, a odatle su poslati u Bečkerek.

Posle proterivanja Turaka 1716-1718. godine, Austrija je pripojila Banat. Prethodni ratovi ostavili su teške posledice: zemlja je bila zapuštena, ogromna prostranstva prekrivale su neprohodne močvare, a ljude su kosile epidemije malarije, kuge, kolere i trbušnog tifusa. Veći deo stanovništva se razbežao, a ostalo je samo malo Srba i Rumuna.

Migracije

Ali pobednik nad Turcima i osvajač Banata, princ Eugen Savojski, umeo je da prepozna vrednost nove teritorije. Pisao je caru: „Vi imate u carstvu mnogo ljudi koji su gladni i željni zemlje, poklonite tu zemlju njima. Poklonite im i stvorite im novo carstvo, ne s mačem, kako se stvaraju carstva, nego sa ašovima i plugovima!“

Tako je počela kolonizacija Banata. Prvi su bili Nemci, koji su u Banat stizali Dunavom na malim, drvenim lađama već od 1718. godine, a za njima i ostali narodi velikog carstva. Između ostalih, i Španci.

Dinastija Habzburg, koja je vladala Austrijskim carstvom, držala je Španiju u 16. i 17. veku, a kad su odatle oterani, jedan deo Španaca, njihovih pristalica, preselio se na Siciliju i u Napulj, gde su Habzburzi još imali vlast. Ali kad je ova dinastija izgubila i ove oblasti, Španci su se odatle u manjim grupama preselili u Beč i Peštu. Tu ih, međutim, nisu voleli jer su Španci pridošlice bili tvrdoglavi, kavgadžije, lenji i pijanci. Zato su ih iz uglađenih carskih gradova krajem 1735. oterali u Banat.

Prva grupa Španaca, u kojoj su se nalazile 74 porodice, stigla je Dunavom u Pančevo: Hose Munjoz iz Madrida, Pedro Oliva iz Barselone, Antonio Estri iz Valensije, Hijeron Formosa iz Katalonije, Rosa Salazar iz Aragona… a početkom naredne godine druga grupa naselila je Vršac i Temišvar. Pedantni austrijski činovnici zapisali su da ovi kolonisti „nemaju nikakvo zanimanje, da ne razumeju ništa što im se kaže, da je reč o lutajućem narodu koji je u Beču živeo od prosjačenja“.

Problematična klima

Treća grupa je upućena sredinom 1736. godine. Bilo je odlučeno da se svi nasele na jednom mestu, u Bečkereku, na mestu današnjeg Zrenjanina. Napravljen je plan da se tu podigne grad Nova Barselona, i već u februaru 1737. počela je izgradnja naselja.

Doseljenici su – uprkos onim glasinama da su lenji – odmah prionuli na posao. Zasadili su prve dudove u Banatu da bi gajili svilenu bubu i podigli su svilaru, postavivši temelje za razvoj svilarske industrije u naredna dva veka. Takođe, od kamena iz ostataka bečkerečke tvrđave, srušene u ranijem ratu s Turcima, uredili su glavni gradski trg i na njemu podigli magacin za žito, koji je kasnije prerađen u velikobečkerečko pozorište, danas najstarije pozorišno zdanje u Srbiji.

Ali močvarni Banat, kojim je harala groznica, nije bio sredina na koju su oni, naviknuti na mediteransku klimu, mogli da se naviknu. Uz to, otprilike u isto vreme, izbila je epidemija kuge i počeo novi rat s Turcima, pa je većina izbegla u Budim, napustivši planove o Novoj Barseloni.

Neki su, međutim, ostali, pa su se španska imena u Banatu mogla čuti do kasno u 19. veku.

adsteam seo i izrada web sajta

LEAVE A REPLY

Please enter your comment!
Please enter your name here