Zanatlija sve manje i polako nestaju

SHARE
sarač
agrosmart.net
Iako zanati u našoj zemlji polako umiru, još uvek ima poneki svetli primer. Poslednji sarač u Somboru, Nikola Đuran kaže da ne brine za budućnost svog zanata, jer sin Darko želi da nastavi porodičnu tradiciju.
vojvodinainfo

Zanatlija je sve manje iz dva razloga, kaže Đuran. Zarada nije na zadovoljavajućem nivou i verovatno je to jedan od osnovnih razloga. Drugi je taj što nema ko da nauči mlade ljude. Ne postoje škole. Svaki se zanat uči četiri godine, a onda usavršava ceo život.

„To mi se sviđa – radiš kod kuće, nema radnog vremena. Kad treba pauza napravim pauzu, nema šefa, sam svoj gazda“, kaže Đuran.

Načelnica odeljenja za posredovanje u zapošljavanju, Radomirka ŽiŽa rekla je, „Na evidenciji Nacionalne Službe za zapošljavanje u okrugu je veoma malo zanatlija. Samo dva časovničara, četiri kovača, jedan poslastičar i 36 obućara, i za njih uglavnom nema posla“.

Zanatlije koje bi se eventualno eksponirale i radile u tom starom zanatu mogu eventualno kroz javne radove. Kada se radi neki posao od značaja za zajednicu onda se angažuju tkači, kovači i ostale zanatlije. Rade na izradi kovanog gvožđa, kapija, nameštaja, ali to je mali broj u odnosu na potrebu neke škole da otvori odeljenje za tu vrstu zanimanja.

Ovaj ozbiljan problem bi trebalo sistmski da se reši, inače još malo nećemo imati zanatlija, naglašava Drago Ganić, predsednik Udruženja starih i umetničkih zanata.

„Hteli smo da odradimo da sredstva koja uplaćujemo kao PIO da se vrši refundacija, kako bi mogli da opstanemo. Sami znate da je naše udruženje jedno od najeminintnijih koje je radilo sertifikaciju. Imali smo ih oko 500, sad se to smanjilo na 250, što pokazuje šta će biti u budućnosti“, rekao je je Drago Ganić.

Stare zanatlije u susednoj Mađarskoj dobijaju po stotinu evra od države, a vraćaju im se i doprinosi koje su uplatili kako bi zanati bili stimulisani. U Srbiji smo jošo uvek daleko od svega toga.

vojvodinainfo