ZABRINJAVAJUĆE: Istraživanje u Novom Sadu pokazuje da čak svaki treći đak novac od užine troši u kladionici!

SHARE
kladionica
Ilustracija
Najnovije istraživanje Centra „Život nije igra“ iz Novog Sada pokazalo je da najmlađi ispitanik koji patološki kocka ima 12 godina, a da je sa aparatima počeo kad je imao manje od 10 godina uz brata ili tatu.

Zabrinjavajuće.

Prosek godina učenika iz Novog Sada koji patološki kockaju je 17, a skoro polovina ukupno anketiranih učenika izjavila je da igra igre na sreću. Rezultati istraživanja takođe su pokazali da polovina muških ispitanika igre na sreću igra za novac, dok je kod ženske populacije taj procenat manji i iznosi 37 odsto. Muškarci su rizična populacija, skloniji su i patološkom i problematičnom kockanju od ženskih, kaže se u istraživanju Centra „Život nije igra“, a koje je sprovela dipl. psiholog Jasmina Leković.

Najveći broj učenika, oko polovine, koji problematično i patološki kockaju, počelo je s klađenjem kada su imali između 10 i 14 godina.

Svaki treći učenik u Novom Sadu troši novac od užine na igre na sreću pokušavajući da novac umnoži. Dok je populaciji učenika koji patološki kockaju 80 odsto onih koji novac od užine pokušavali da umnože na kladionici, ruletu, aparatima. Na velikom odmoru je više od petine učenika opšte populacije odlazilo u kladionicu ili kockarnicu, а tri puta su više odlazili učenici koji patološki kockaju.

Čak 31 odsto učenika koji su patološki kockari počinilo je krivično delo prevare ili krađe da bi nastavilo sa kockanjem. Ako dobiju novac od igara na sreću učenici ga najviše troše na izlaske i provod, zatim na garderobu, a oni gori slučajevi nastavljaju sa kockanjem i nažalost kupuju drogu. Učenici koji patološki kockaju troše dobijeni novac na izlaske i provod, nastavljaju sa kockanjem, na drogu, garderobu.

U ovom istraživanju učestvovalo je 790 učenika iz tri osnovne i tri srednje školе sa područja Novog Sada. Uzrast ispitanika je u rasponu od 11 do 20 godina. Na nivou uzorka bilo je dve trećine muških i trećina ženskih ispitanika. Polna struktura učenika u osnovnim školama je ujednačena dok je u srednjim školama više bilo muških ispitanika.