Foto: Unsplash
Amonijak (NH3) je jedna od industrijskih hemikalija koje se često prizvode. Oko 80% amonijaka proizvedenog u industriji koristi se u poljoprivredi kao đubrivo. Amonijak se takođe koristi kao rashladni gas, za prečišćavanje zaliha vode i u proizvodnji plastike, eksploziva, tekstila, pesticida, boja i drugih hemikalija. Nalazi se u mnogim proizvodima kućne hemije. Sredstva za čišćenje za domaćinstvo se proizvode dodavanjem gasa amonijaka u vodu i mogu sadržati između 5 i 10% amonijaka. Rastvori amonijaka za industrijsku upotrebu mogu biti u koncentraciji od 25% ili više i korozivni su, ističe se na sajtu Nacionalne ekološke asocijacije (NEA).
Ovo su neke od njegovih karakteristika:
Na sobnoj temperaturi, amonijak je bezbojan, veoma nadražujući gas oštrog, zagušljivog mirisa.
U čistom obliku, poznat je kao anhidrovani amonijak i higroskopan je (lako upija vlagu).
Amonijak ima alkalna svojstva i korozivan je.
Gas amonijak se lako rastvara u vodi i formira amonijum hidroksid, kaustični rastvor i slabu bazu.
Gas amonijak se lako kompresuje i pod pritiskom formira bistru tečnost.
Amonijak se obično isporučuje kao komprimovana tečnost u čeličnim kontejnerima.
Amonijak nije lako zapaljiv, ali posude sa amonijakom mogu eksplodirati kada su izložene visokoj toploti.
Do izloženosti amonijaku dolazi uglavnom udisanjem gasa ili para. Široko rasprostranjena upotreba amonijaka na farmama i na industrijskim i drugim komercijalnim lokacijama takođe znači da do izloženosti može doći i usled slučajnog ispuštanja (kao što se desilo usled železničke nesreće kod Pirota) ali se može desiti i usled namernog terorističkog napada.
Bezvodni gas amonijak je lakši od vazduha i podići će se, tako da se generalno raspršuje i ne taloži u nižim područjima. Međutim, u prisustvu vlage (kao što je visoka relativna vlažnost), tečni bezvodni gas amonijak formira pare koje su teže od vazduha. Ove pare se mogu širiti duž tla ili u nižim područjima sa slabim protokom vazduha gde ljudi mogu biti izloženi.
Amonijak može imati značajne negativne efekte kako na ljudsko zdravlje tako i na životnu sredinu bez obzira što se i prirodno nalazi u životnoj sredini. Njegove emisije negativno utiču na biodiverzitet, pri čemu su određene vrste i staništa posebno podložni zagađenju amonijakom.
Ako dođe do izlaganja višim koncentracijama amonijaka usled akcidenta, kao u ovom slučaju, amonijak se smatra veoma opasnim po zdravlje jer je korozivan za kožu, oči i pluća. Izlaganje koncentracijama od 300 delova na milion (ppm) predstavlja trernutnu opasnost po život i zdravlje.
Izloženost visokim koncentracijama amonijaka u vazduhu izaziva trenutno peckanje očiju, nosa, grla i respiratornog trakta i može dovesti do oštećenja vida, oštećenja pluća ili smrti. Udisanje nižih koncentracija može izazvati kašalj i iritaciju nosa i grla.
Amonijak stupa u interakciju odmah po kontaktu sa dostupnom vlagom u koži, očima, usnoj duplji, respiratornom traktu, a posebno na sluzokoži i u tom slučaju se formira veoma kaustični amonijum hidroksid.
Amonijum hidroksid izaziva nekrozu (raspadanje) tkiva kroz poremećaj lipida ćelijske membrane (saponifikacija) što dovodi do ćelijske destrukcije. Kako se ćelijski proteini razgrađuju, voda se ekstrahuje, što dovodi do upalnog odgovora koji uzrokuje dalje oštećenje.
Udisanje: Amonijak je iritantan i korozivan. Izlaganje visokim koncentracijama amonijaka u vazduhu izaziva trenutno peckanje nosa, grla i disajnih puteva. Ovo može izazvati bronhiolarni i alveolarni edem i destrukciju disajnih puteva što dovodi do respiratornog distresa ili insuficijencije. Udisanje nižih koncentracija može izazvati kašalj i iritaciju nosa i grla. Miris amonijaka pruža adekvatno rano upozorenje o njegovom prisustvu, ali amonijak takođe izaziva zamor ili slabljenje čula mirisa, smanjujući svest o nečijoj produženoj izloženosti niskim koncentracijama.
Deca izložena istim koncentracijama isparenja amonijaka kao i odrasli mogu dobiti veću dozu jer imaju veći odnos površine pluća prema telesnoj težini i povećani minutni odnos zapremine i težine. Pored toga, oni mogu biti izloženi većim koncentracijama od odraslih na istoj lokaciji zbog njihove manje visine i veće koncentracije isparenja amonijaka koja se prvobitno nalazi u blizini zemlje.
Kontakt sa kožom ili očima: Izlaganje niskim koncentracijama amonijaka u vazduhu ili rastvoru može izazvati brzu iritaciju kože ili očiju. Veće koncentracije amonijaka mogu izazvati teške povrede i opekotine. Kontakt sa koncentrovanim rastvorima amonijaka kao što su industrijska sredstva za čišćenje može izazvati korozivne povrede uključujući opekotine kože, trajno oštećenje očiju ili slepilo. Potpuni stepen povrede oka možda neće biti očigledan do nedelju dana nakon izlaganja. Kontakt sa tečnim amonijakom takođe može izazvati opekotine slične promrzlinama.
Gutanje: Izlaganje visokim koncentracijama amonijaka usled gutanja rastvora amonijaka dovodi do korozivnog oštećenja usta, grla i želuca. Gutanje amonijaka obično ne dovodi do sistemskog trovanja.
Procena koliki zdravstvni rizik je postojao kao neposredna opasnost ili postoji i dalje (na primer usled izlivanja u vodotokove, zagađenja zemljišta i slično) u nadležnosti je sektora zdravlja, a bliže se određuje Članom 8 Zakona o javnom zdravlju (Sl. Glasnik RS 16/2015) u kome stoji da sprovođenje javnog zdravlja u oblasti životne sredine i zdravlja stanovništva obuhvata (inter alia) i praćenje i analizu zdravstvenog stanja stanovništva i procenu rizika po zdravlje u vezi sa uticajima iz životne sredine…, navodi se u tekstu NEA.
Pravilnik o bližim uslovima za sprovođenja javnog zdravlja u oblasti životne sredine i zdravlja stanovništva (Sl. Glasnik RS 34/2019) određuje u članu 12 da u kriznim i vanrednim situacijama, kao i u slučaju nastanka događaja koji u kratkom vremenskom roku mogu ili su več doveli do kontaminacija vode, vazduha, zemljišta i životnih namirnica, čime je ugroženo zdravlje ljudi i životna sredine na određenoj teritoriji, institute ili zavod za javno zdravlje u skladu sa svojim nadležnostima,i opremljenošću potrebnim resursima, na način definisan u čl. 4 ovog pravilnika i u saradnji sa nadležnim institucijama i telima vrši terenska ispitivanja, uzorkovanja medijuma životne sredine, laboratorisjske analize i daje stručno tumačenje u cilju brze procene ugroženosti zdravlja ljudi, sa predlogom mera za smanjenje uticaja i nastavak plaćenja.
Ova oblast definisana je i obavezama iz Međunarodnog zdravstvenog pravilnika (International Health Regulation) čije odredbe su obavezujuće za zemlje članice Svetske zdravstvene organizacije. Po ovom dokumentu, svaki događaj od većeg značaja za ugrožavanje javnog zdravlja, a posebno ako postoje i moguće prekogranične posledice mora se prijaviti SZO preko nacionalne kontakt osobe. Ove aktivnosti su nadležnost Ministarstva zdravlja.
