Vratimo osmeh Nikolićima: Deda brine o unucima u trošnoj seoskoj kući, otac im umro, majka ostavila!

SHARE
Foto: Vojvodina Info (Narcisa Božić)

Potresna priča prepuna emocija krije se iza trošnih zidova seoske kuće u mačvanskom selu Zasavica dva kod Sremske Mitrovice.

adsteam seo i izrada web sajta

U Ulici Aleksandra Markovića 57 deda Dragoslav(74) sam brine o dvojici unuka Dušanu(17) I Dejanu(14) obolelom od dijabetesa.

Ima godina dana kako je njegov sin Siniša preminuo u 46.godini, a pre sedam godina decu je ostavila majka i otišla da živi u Sremsku Mitrovicu.

Najmlađeg unuka odvela majka

-Živeli smo ovde u ovoj kući svi, lepo se slagali, zajedno radili na zemlji, sve dok jednog dana prosto bez reči nije otišla. Samo mi je rekla: ‘’Od poljoprivrede se ne živi.’’ Otišla je kod svojih roditelja, ostavila nam troje male dece, sada radi u jednoj pekari, ali nedovoljno da plaća alimentaciju. Pre godinu I po dana odvela mi je najmlađeg unuka Stefana, koji sada ima deset godina. Starija braća ga obožavaju, a pogotovo Dejan, koji je te noći kad su ga odveli preživeo toliki stres da je ubrzo oboleo od šećerne bolesti, kršeći čvornovate seljačke ruke priča deda Dragoslav.

Mada stara kuća ima tri sobe I pomoćne prostorije svi Nikolići žive u jednoj sobi, koja se zimi jedino greje I služi im kao kuhinja, dnevna I radna soba gde dečaci uče I rade domaće zadatke I spavaju, dok deda spava u hladnoj sobi sa ulice.

Deca se kupaju u koritu

Imam malo zemlje I ne bojim se rada, samo daj Bože zdravlja da unuke izvedem na put. Imam i svoju šumicu, pa sa drvima ne kuburimo, jedino mi žao što deca kupatilo nemaju. Ali su čisti, zagrejem im vodu, pa se u koritu kupaju. Od države i grada ništa nisam tražio, deca su sita i čista, za knjige i školski pribor mora da se ima, vredni su i dobro uče. Sami se snalazimo, bojim se samo da mi decu ne oduzmu, pošto snaja nije htela da mi nad njima da starateljstvo, a nije kadra da ih izdržava. Samo da ostanemo skupa, kroz suze priča deda Dragi, kako ga meštani zovu.

Foto: Vojvodina Info (Narcisa Božić)

Najstariji unuk Dušan pohađa drugi razred Srednje tehičke škole ‘’Nikola Tesla’’ u Sremskoj Mitrovici sa odličnim uspehom. Uči za varioca i nakon završetka školovanja nada se brzom zaposlenju u Brodogradilištu ‘’Vahali’’ u susednoj Mačvanskoj Mitrovici.

Jedva čeka da završi školu i pomaže dedu i braću

-Tamo su plate odlične, jedva čekam da završim školu I da se zaposlim, da pomognem dedi i braći. Mama nas ne treba, a ni mi nju. Zove me ponekad na mobilni telefon, ništa nam nikad ne kupi, ne da dedi ni pare, kaže da je bolje da idemo u Dom ili kod hranitelja. Mi našeg dedu nikada nećemo ostaviti!- odlučan je Dušan i još setnim glasom dodaje da bi voleo da ima svoju radnu sobu kao i njegovi drugari i
kompjuter. Mlađi unuk Dejan oboleo od dijabetesa sam sebi četiri puta dnevno daje inekcije insulina. Sramežljiv je i tužan odkako im je majka odvela najmlađeg brata Stefana i retko im dozvoljava da ga viđaju. Ipak, nekako su uspeli da ga dovezu na dedinu slavu Svetog Nikolu.

‘’Sve imamo, samo nemamo našeg brata!’’

-Mi volimo život sa našim dedom I ovde imamo sve što nam treba-osam koza, svinje, naše kokoške, psa pulina Citru i naše mačke, a ja brinem o mojim golubovima. Sve imamo samo nemamo našeg brata Stefana, koji mi najviše nedostaje, plačnim glasom kaže Dejan, odličan učenik sedmog razreda Osnovne škole ‘’Dobrosav Radosavljević-Narod’’ u Mačvanskoj Mitrovici.

Komšije porodice Nikolić iz Zasavice dva nedavno su uputile pismo za ‘’Tamarinu akciju’’ da se pomogne u obnovi stare kuće deda Dragog.

Kako ‘’Vojvodina info’’ saznaje i gradske vlasti Sremske Mitrovice spremne su da pomognu ovoj porodici.

Autor: Vojvodina Info (Narcisa Božić)

adsteam seo i izrada web sajta

LEAVE A REPLY

Please enter your comment!
Please enter your name here