Vojvodina zanimljive priče: „Turčin“ prevario Napoleona

SHARE
Foto: Wikipedia

Mađar Farkaš Kempelen, zadužen za kolonizaciju Banata, napravio je 1769. „automat“, koji je uspeo da pobedi i francuskog cara

adsteam seo i izrada web sajta

Nadgledanje kolonizacije Banata 1767. povereno je Farkašu Kempelenu (1734-1804). Ovaj Mađar, visoki činovnik u Austriji, bio je visokoobrazovan: studirao je pravo i filozofiju u Bratislavi.

U Banatu je prvo bio nadzornik rudnika soli, a zatim su mu povereni poslovi kolonizacije na teritoriji razorenoj ratovima i katastrofalnim poplavama. Uspešno je organizovao izgradnju domova za 37.000 doseljeničkih porodica, gajenje lana u Banatu, a njegovim zalaganjem podignuta je i fabrika svile.

Kempelen Farkas önarcképe, aláírásával
Foto: Wikipedia

Posle pet godina, Marija Terezija naredila je da mu se do kraja života svake godine isplaćuje visok iznos na ime penzije. Nije, međutim, sasvim jasno da li je carica samo bila zadovoljna Kempelenovim učinkom na terenu, ili je u odluci da ga nagradi presudnu ulogu imalo drugo jedno njegovo delo.

Jer Kempelen je 1769. godine konstruisao šahovski automat, i kao što je i red, prvo ga je pokazao carici. To je bila lutka Turčina u prirodnoj veličini, s brkovima, turbanom, dugačkom lulom u ustima i krznenim ogrtačem, ispred koje je na stolu bila šahovska tabla. U lutku je bio ugrađen složeni mehanizam koji joj je omogućavao promene izraza lica i pomeranje šahovskih figura rukom.

Mašina je odmah stekla veliku popularnost na bečkom dvoru, a zatim se glas o njoj proširio po svetu. Automat je tokom 1783. i 1784. obišao većinu evropskih prestonica, gde su protiv „Turčina“ igrali mnogi šahovski znalci – i većinom gubili.

Posle Kempelenove smrti, vlasnik „Turčina“ postao je bečki zabavljač Johan Melcel. On je umeo da ga reklamira, pa je automat doživeo najveću slavu, postavši tema mnogih knjiga, rasprava i članaka. Između ostalog, Kempelenov pronalazak detaljno je u jednoj svojoj priči opisao Edgar Alan Po. Godine 1809. „Turčin“ je pobedio Napoleona.

Malo kasnije…

Tek 1834. godine otkriveno je kako je automat radio: ispod ploče stola, skriven u tesnom, zagušljivom prostoru, osvetljenom samo jednom svećom, nalazio se čovečuljak koji je pokretao komande i igrao partije šaha. To mu, međutim, nije oduzelo na popularnosti i tek 1834. smešten je u jedan muzej u SAD, gde je potonuo u zaborav. Izgoreo je u požaru 1854, a tek u naše doba precizno je rekonstruisan.

Foto: Wikipedia

Ne treba misliti da je Farkaš Kempelen bio prevarant. „Turčina“ je konstruisao za zabavu, ali ostavio je za sobom i mašinu koja istiskivanjem sabijenog vazduha reprodukuje ljudski govor. Jedini njen sačuvani primerak izložen je u muzeju u Minhenu.

EDGAR ALAN PO I ČOVEČULJAK

Pronalazak Farkaša Kempelena detaljno je u jednoj svojoj priči opisao Edgar Alan Po, a 1834. otkriveno je kako je automat radio: ispod ploče stola, skriven u tesnom, zagušljivom prostoru, osvetljenom samo jednom svećom, nalazio se čovečuljak koji je pokretao komande i igrao partije šaha.

adsteam seo i izrada web sajta