Vitezovi Templari – Šta se zaista sa njima dogodilo? Masoni?

Oglas

Vitezovi Templari

Mnoge pojave iz prošlosti okružuje misterija, ali nijedna ne raspaljuje toliko mašte kao Vitezovi Templari.

Slika Žana Kolomba Bitka za Hitin iz 1490.

Templari, odnosni vitezovi Solomonovog hrama, osnovani su 1119.godine, a priznati su kao viteški red 1139.godine papskom bulom. Njihov osnivač je bio Bernar od Klervoa. Mit o osnivanju reda seže nešto ranije još kod prvo krstaškog pohoda i osnivanja reda Gospe od Siona.

9 Francuskih plemića poslata su u svetu zemlju, na upravljanje su dobili štale ispod kojih se nalazio Solomonov hram. Posle 10 godina iskopavanja, 9 vitezova vraćaju se u Rim, i od Pape dobijaju skoro bezgraničnu moć.

I dan danas vlada misterija, ko je poslao 9 vitezova, i šta su 9 vitezova iskopavali 10 godina. Što je to, što ih je učinilo toliko moćnim.

Ono što zdrava logika nalaže, da je priča o zaštitiiti hodočasnika samo mit i pokrivka, jer 9 vitezova ne mogu da obave taj posao.

Templari su bili istaknuti u hrišćanskim finansijama. Vitezovi Templari, u svojim prepoznatljivim bielim mantijama sa crvenim krstom, bili su među najveštijim borbenim jedinicama tokom krstaških ratova. Oko 90% ovog reda su činili neborbeni članovi. Sami po sebi su bili najbogatiji crkveni red. Bili su možda i najmoćniji red rimokatoličke crkve.

Njihova popularnost je krenula da bledi posle pada Akre u islamske ruke 1291.godine, samim tim i pada poslednjeg uporišta u Svetoj zemlji.

Posle pada Jerusalima i izgnastva iz svete zemlje, postojale su legende koje kažu da je red odsečen od svojih otaca, i da je izdao osnivače jer su podržali puč i na presto u Jerusalimu doveli nedoličnu osobu.

Neki taj razlaz nazivaju i sečom Bresta. Slabljenjem reda u Svetoj zemlji rasla je njihova moć u Evropi.

O njima su se širile svakakve priče, o tajnim moćima, ceremonijama i zaverama, još u to vreme. Templara dovele su do nepovjerenja prema redu, i francuski kralj Filip IV u velikim dugovima prema redu iskoristio je tu situaciju kako bi stekao kontrolu nad njima. Godine 1307, naredio je hapšenja velikog broja pripadnika reda u Francuskoj, kojima su kroz mučenja iznuđena lažna priznanja, a zatim su spaljivani na lomači. Papa, koji je već bio zatočenik moćnog
kralja Francuske, zabranio je red 1312.godine.

Zbog velike katastrofe reda na 13. petak 1307.godine pod naletom Filipove vojske, taj dan se smatra baksuznim. Posle formalnog gašenja reda, stvorile su se mnoge priče o istom. Po jednoj, ostaci templara su se stavili pod komandu Roberta Brusa, te sa Škotima su potukli Engleze.

Neki veruju da su preživeli kao tajno društvo, a mnoga društva se pozivaju na ovaj
red. Zvaničan stav rimske crkve je da su nepravedno pobijeni, osuđeni i mučeni, a mitove i legende o opstanku templara, možemo samo da ostavimo ličnoj impresiji, bez dovoljno dokaza.

Šta se zaista sa njima dogodilo?

Od njihovih skromnih početaka na Bliskom istoku do konačnog pada u Parizu nekoliko vekova kasnije, priča o njima inspirisala je mnoge filmove, knjige, pa i video igre.

Postoji mnogo oprečnih mišljenja o njihovom nasleđu jer o njima ima vrlo malo pouzdanih podataka.

Papska priča ide u pravcu da ,Nakon krvavog kraja Prvog krstaškog rata, hrišćani su preuzeli kontrolu nad Svetom Zemljom. Nakon što se vest pročula Evropom, na hiljade hodočasnika i putnika krenulo je ka Jerusalimu. Međutim, put iz unutrašnjosti prema lukama na obali bio je opasan i razbojnici su pljačkali i ubijali mnoge nedužne putnike.

Druga više verovatna priča ide u pravcu da su u Svetu zemlju poslati sa ciljem da pronađu i donesu dokaze o ovozemaljskom životu SAMOG ISUSA. I Da su kao produženo vojno krilo reda Gospe od Siona. Samo preuzli vojničku ulogu posle oslobađanja svete zemlje i postavljanja na Jerusalimski presto naslednika Davidove loze.

Priča vezana za zaštitu hodočasnika ide da je Francuski vitez Ig de Pejen smatrao je da bi rešenje za taj veliki problem moglo biti stvaranje monaškog vojnog reda koji će štititi putnike na putu ka Svetoj Zemlji.

Kralj Balduin II Jerusalimski je podržao tu ideju, a novi red dobio je naziv “Red siromašnih vitezova Hrista i Solomonova hrama“.

U početku je u redu bilo samo devet vitezova koji su se oslanjali na donacije crkve i plemića. Na njihovom grbu bila su prikazana dva viteza na jednom konju koji se bore u ime Hrista.

“Vitezovi Templari”, kako su se kasnije preimenovali, stalno su dobijali vojnu i finansijsku pomoć, pa čak i udeo u preduzećima, što im je obezbedilo stabilan rast prihoda. Tokom sledećih nekoliko godina red je toliko napredovao u finansijskom i brojnom smislu, da su pojedini članovi odlučili da osnuju neke od prvih evropskih banaka. Uz veliko bogatstvo, bila je važna i podrška Crkve.

Godine 1139. tadašnji papa je proglasio instituciju Vitezova Templara moćnijom od zakona, pa su članovi mogli nesmetano da se kreću preko granica država i sprovode svoju volju.

To je značilo i da postaju velika politička sila, što je bilo potpuno suprotno njihovoj prvobitnoj nameni.

Plemići koji su putovali u inostranstvo, često su na određeno vreme davali svoj celokupan posed u njihove ruke, pa je red, koji je trebalo da bude simbol skromnosti i siromaštva, postao neka vrsta multinacionalne kompanije.

Iako je njihova vojna moć na Bliskom istoku počela da slabi, rasla je njihova politička moć u Evropi, što je uznemirilo plemstvo.

Većina članova visokog staleža imala je barem neki dug prema Templarima, a jedan od najvećih dužnika bio je francuski kralje Filip IV, poznat po nadimku “Lepi”.

Ratovi s Engleskom doveli su ga u velike dugove, kao i napori da svrgne tadašnjeg papu. Pošto nije imao način da vrati dug, okrenuo se protiv Reda i 1300. ih optužio za jeres i bogohuljenje i naložio smrtnu kaznu za ključne predstavnike.

Avinjonski papa Klement V naredio je hapšenje svih templara u novembru 1307, ali crkveni koncil 1311. većinom glasova bio protiv raspuštanja i uništenja Templarskog reda, tako da su oni u svim drugim evropskim zemljama (osim Francuske) oslobađani od optužbi i proglašavani nevinima. Ipak, Klement V je zbog pritiska Filipa IV, naredio raspuštanje reda 22. marta 1312, a templarsku imovinu po celoj Evropi dao Malteškim vitezovima i na zaplenu svetovnim vladarima. Templari koji su priznali jeres i tražili crkveni oprost, poslati su u penziju u samostane i kuće koje su nekada bile u vlasništvu Reda, a ostali su mučeni, ispitivani, zatvarani i ubijani.

Jedan od poslednjih kojima se sudilo pred posebnom komisijom koju je osnovao papa, bio je poslednji Veliki majstor reda – Žak de Mole. On je osuđen na doživotni zatvor, ali je nakon protesta i odbacivanja svog iznuđenog priznanja, spaljen na lomači za primer ostalima.

Međutim, neki smatraju da se stvari nisu odvijale baš tako i da je moć Vitezova Templara nakon ovih događaja bila čak i veće, nego pre pada u Francuskoj.

Većina istoričara smatra da su nestankom Trmplara većina našla utočište u tajnim redovima zidarskih cehova. I dan danas ritulali u slobodizidarskim radionicama imaju Škotsku i templarsku simboliku.

Ovu teoriju podupiru činjenicom, da su jedino zidari mogli slobodno da se kreću kroz srednjevekovnu Evropu. I imali su svoje tajne sisteme prepoznavanja.

Različiti pisani tragovi svedoče da je flota od 18 templarskih brodova usidrena u La Rošelu iskorištena za bekstvo. Naravno, neke članove Francuzi nisu uspeli da uhvate i njihova sudbina je predmet raznih debata i istraživanja.

Ono što je interasantno za templarsku flotu je da je to bila najjača vojna flotila u mediteranu a zastava sa kojoj su kretali u boj je lobanja sa ukrstene dve kosti. Da li je nestanak ove flote upravo i početak Piraterije još se spekuliše.

Mnoge zemlje po legendi, nastale su na templarskoj Tradiciji jedna od njih je npr. Švajcarska.

Žan de Šalon, jedan od članovareda, svedočio je da su pomenute galije prepune zlata, zaplovile u druge krajeve i da su neki od njih završili u Škotskoj.

Robert Brus kralj Škotske , upravo je pobedio Engleze i osigurao nezaviskonst Škotske sa 2000 misterioznih oklopnih konjanika, koji su u bitku ušli pri samom kraju i potukli kralja Edvarda do nogu. Posle ove bitke Škotska je preko 300 godina bila nezavisna od Engleske.

Imovinu reda Papa je bulom dodelio vitezovima Sv.Jovana ili ti danas poznatijim Malteškim Vitezovima.

Previous articleEU dodala Srbiju na listu epidemijski bezbednih zemalja
Next articleKošarkašice Srbije u četvrtfinalu EP