Image by Gerald Oswald from Pixabay
Bubrežna hipertenzija je vrsta visokog krvnog pritiska. Javlja se kada bubrezi ne dobijaju dovoljno krvi, a oni reaguju proizvodnjom hormona koji povećavaju krvni pritisak.
Bubrežna hipertenzija (naziva se i renovaskularna hipertenzija) je visok krvni pritisak (hipertenzija) koji nastaje usled suženja arterija koje dovode krv do bubrega (bubrežne arterije).
Kako se bubrežne arterije sužavaju, manje krvi može da protiče kroz njih. To znači da bubrezi primaju manje krvi nego što bi trebalo. Kao odgovor na to, bubrezi aktiviraju sistem hormona, proteina i enzima koji se naziva renin-angiotenzin-aldosteronski sistem (RAAS). Ovaj sistem je neophodan za dugoročnu regulaciju krvnog pritiska i povećava krvni pritisak u celom telu.
Bubrežna hipertenzija je čest oblik sekundarne hipertenzije (visok krvni pritisak koji je uzrokovan drugim zdravstvenim stanjem ili bolešću). Osim toga, čest je uzrok rezistentne hipertenzije (krvni pritisak koji ostaje visok uprkos lekovima).
Ukoliko se otkrije da je visok krvni pritisak povezan sa bubrezima, to može pomoći da se hipertenzija efikasnije leči.
Znaci bubrežne hipertenzije
Bubrežna hipertenzija obično ne izaziva simptome. Umesto toga, lekari obično traže detalje u medicinskom kartonu pacijenta koji mogu da ukazuju na ovo stanje.
Slede neki od mogućih znakova bubrežne hipertenzije:
- Visok krvni pritisak koji počinje pre 30. ili posle 50. godine.
- Krvni pritisak koji je neko vreme bio dobro kontrolisan, ali iznenada raste.
- Krvni pritisak koji ne pada uprkos upotrebi nekoliko lekova.
- Nekoliko epizoda hipertenzivne krize.
- Iznenadne ili “blic” epizode plućnog edema.
- Istorija nakupljanja plaka u drugim arterijama, poput onih u srcu, vratu ili nogama.
- Bol u grudima bez značajnog nakupljanja plaka u koronarnim arterijama.
- Otkazivanje bubrega bez poznatog uzroka.
- Šuštanje koje lekar čuje kada sluša protok krvi u stomaku.
Uzroci bubrežne hipertenzije
Glavni uzrok bubrežne hipertenzije je stenoza bubrežne arterije, odnosno suženje arterija koje dovode krv do bubrega. Može da nastane zbog plaka (ateroskleroze) ili abnormalnog rasta ćelija u zidovima arterija (fibromuskularna displazija).
Ređi uzroci renovaskularne hipertenzije uključuju:
- Vaskulitis – autoimuna bolest koja uzrokuje upalu krvnih sudova.
- Aneurizma bubrežne arterije.
- Tumor koji pritiska bubreg ili bubrežnu arteriju.
- Ožiljci (fibroza) usled radioterapije (terapije zračenjem).
Komplikacije bubrežne hipertenzije
Bilo koji oblik hipertenzije — uključujući renovaskularnu — može da dovede do hipertenzivne bolesti srca. Hipertenzivna bolest srca označava visok krvni pritisak koji traje dovoljno dugo da oštećuje srce.
Nelečeni visok krvni pritisak može da dovede i do drugih komplikacija, poput bolesti bubrega ili bolesti mrežnjače.
Kako se utvrđuje bubrežna hipertenzija?
Dijagnoza renovaskularne hipertenzije zahteva splet informacija koje lekari mogu da dobiju na osnovu fizičkog pregleda, medicinske istorije i dijagnostičkih testova.
Testovi mogu da uključuju:
- Analize krvi.
- Analize urina.
- Ultrazvuk bubrega i eventualno drugi testovi snimanja koji pokazuju protok krvi u bubrežnim arterijama.
- Slikovni testovi koji pokazuju protok krvi u drugim delovima tela, poput karotidnih arterija.
Dijagnoza bubrežne hipertenzije može da objasni mnoge neuobičajene probleme koji su se nedavno pojavili. Primera radi, krvni pritisak može godinama da bude u normalnom opsegu, a onda iznenada da skoči. Ili, recimo, u situacijama kada lekovi za visok krvni pritisak više ne deluju kod nekih osoba.
Kako se leči bubrežna hipertenzija?
Lečenje obično uključuje lekove za snižavanje krvnog pritiska i podršku protoku krvi. Iako su lekovi najčešće dovoljni, ponekad je potrebna procedura ili operacija za poboljšanje protoka krvi u bubrezima.
Lekovi
Cilj je snižavanje krvnog pritiska. Kod bubrežne hipertenzije, dve specifične vrste lekova bolje deluju:
- Inhibitori angiotenzin-konvertujućeg enzima (ACE).
- Blokatori angiotenzinskih receptora (ARB).
