Zabrinut zbog porasta revolucionarnog terora u Rusiji Dostojevski je napisao svoj, u najvećoj meri politički roman u kojem su poruke nama danas veoma važne. I istinite!
Roman “Zli dusi“ može se prevesti i kao „Demoni“ ili „Đavoli“, slobodno se može reći da je politički romana Dostojevskog i jedan od onih koji su trebali da upozore Rusiju na revolucionarni pokret i mračan svet kojem on vodi…Neko vreme bio je zabranjen u SSSR-u. Ovaj roman najbolje je predstavljen na https://rs.rbth.com/arts/95800-zli-dusi-dostojevski-kratak-sadrzaj
Mnogi romani Dostojevskog bili su na neki način inspirisani realnim zločinima (uključujući „Braću Karamazove“ i „Zločin i kaznu“). „Zli dusi“ nisu izuzetak. Ovoga puta pisca je šokiralo ubistvo studenta od strane grupe revolucionara Sergeja Nečajeva 1969. godine. Zabrinut zbog porasta revolucionarnog terora u Rusiji Dostojevski je napisao svoj, u najvećoj meri politički roman.
Ali kad je u pitanju Dostojevski čuda nisu čudna. Dostojevski kao da je prorok koji je predvideo događanja koja sada gledamo!
Evo tog dela iz romana „Zli dusi“ F. M. Dostojevskog;
Ko će da ruši? Mladi! Njima je svejedno šta je bilo juče.
Ko je autoritet u društvu? Niko! Ko će ih voditi? Deca!
„Revolucija mora da bude mladost. Stari previše misle. Mladi ne misle, oni samo pale. Njih ne interesuje istina, nego vatra. Kada izgori sve, neće ni pitati zašto.
Njihova snaga nije u tome što misle. Njihova snaga je u tome što ne misle. Oni veruju u sve. Dovoljno je da im damo znak, da im kažemo: „To je prava stvar.“ I oni će to uraditi. Da bi ih vodili, ne treba im mnogo. Samo im treba reći da su oni slobodni, da su odabrani za revoluciju. I oni će poleteti prema svom cilju.
Mladima nije potrebno razumevanje, njima je potrebno da im kažemo šta da rade. Oni će nas slepo pratiti. Imaju energiju, imaju potrebu za revolucijom ali im fali smisao. Mi ćemo im dati taj smisao. Pokazaćemo im šta je njihov cilj. A njihov cilj je jedini mogući – uništiti sve, da bi stvorili svoj svet! Biti bez prošlosti, znači biti bez okova.
Ko je autoritet u društvu? Niko! Ko će ih voditi? Deca! Oni koji ne znaju šta je strah, obazrivost, šta je stid. To je njihova moć. Oni su čist glas, čist pogled. Oni se neće kajati. Oni će pobediti, jer nemaju prošlost koja ih ometa.
Učimo ih da se stide svojih predaka. Neka misle da su im očevi bili glupi, majke robovi, dedovi praznoverni. Ko se stidi korena – više nije drvo. To je čista zemlja. Možeš posaditi šta hoćeš…
Oni ne znaju za dobar i loš, jer su rođeni u svetu u kojem nema razlike. Kada nema istine, oni postaju istina. Oni su mašina koja radi na gnevu i instinktu. Oni ne znaju šta je zlo, jer su odrasli u svetu gde se sve može opravdati…
Ko će da ruši? Mladi! Njima je svejedno šta je bilo juče. Oni nemaju prošlost, i zato ne osećaju krivicu. Njih ne moraš da ubeđuješ – samo im daj pravac i oni će oboriti sve što je staro.
Učimo ih da ništa ne poštuju. Neka pljuju po pesnicima, neka se smeju majci, neka odbace oca. Neka im vera bude podsmeh, a istina samo ono što im mi kažemo. I tada će biti naši.
Uzećemo im decu iz škola. Imaćemo svoje učitelje. Davaćemo im naše knjige. Učinićemo ih ponosnima što su protiv svega. Kad ih oduzmemo porodici – dobićemo vojsku.
Ako im uništimo očinsku figuru, ako se nasmeju majci, ako im vera postane vicevima ismejana – onda više nisu ničiji. Tada su naši. Dete koje ne zna šta je greh, nikada se neće bojati da ubije.
Zamislite svet u kojem deca prestaju da veruju starijima. U kojoj budućnost ne leži u tradiciji, nego u uništavanju prošlosti. Mladi će biti vođe. Njihova volja će postati zakon. A to će biti zakon koji uništava, a ne gradi. U tom svetu nema prošlosti, nema sećanja, sve je odjednom sveže, kao bol, kao rana. Mladima nije potrebno razumevanje, njima je potrebno da im kažemo šta da rade. Oni će nas slepo pratiti. Imaju energiju, imaju potrebu za revolucijom, ali im fali smisao. Mi ćemo im dati taj smisao. Pokazaćemo im šta je njihov cilj. A njihov cilj je jedini mogući – uništiti sve, da bi stvorili svoj svet. Biti bez prošlosti, znači biti bez okova.
Ne treba nam ni armija. Dovoljno je nekoliko mladih koji imaju naše ubeđenje i oni će postati horde. Njihova mladost, njihova odlučnost, njihova nevinost – to će biti dovoljna snaga da potrese svet.
Koja armija može da se bori s tim? Kroz njih će prolaziti naše misli, naše ideje, oni će umesto nas stvarati krvavo novo društvo…
Šta je najlepše u deci? Njihova ljubav prema ništavilu! Ljubav prema tami, ljubav prema apokalipsi. Oni je ne prepoznaju kao tugu, već kao poziv. Kad ih ispunimo idejom da je sve laž, da ništa nije vredno, oni će nas slediti. Jer njima ništavilo ne predstavlja gubitak, njima ono znači početak.
Kad mladi prestanu da veruju u Boga, kad im uklonimo veru u roditelje, kad ih učinimo ravnodušnima prema ljubavi i prijateljstvu, tada je sve moguće. Oni postaju čist papir, na koji možemo da pišemo šta god želimo. Oni ne traže smisao, ne traže duhovnost. Samo im dajemo obrazac, i oni će se pridržavati.
Deca su kao vatra. Ne znaš gde će zapaliti, ali kad zapali – neće stati dok ne progutaju sve. Stari ljudi nemaju snage da stvore novu vatru. Oni će se samo opirati. A omladina, oni su vojnici koji ne poznaju poraz. Omladinu možemo pokrenuti kad god poželimo, a kada krenu – neće stati.
Nekim mladima nije potrebno ništa drugo osim da im kažemo: „Vi ste snaga, vi ste budućnost.“ I oni će sve učiniti. Da bi ih držali pod kontrolom, samo im je potrebno dati zadatak: „Vi morate da budete bolji od drugih, vi ste odabrani da pokažete istinu.“ I oni će voleti da im kažemo kako da se bore.
Mladi ne žele prošlost. Oni je mrze. To je njihov prvi korak ka slobodi: biti slobodan od prošlih grešaka. Oni veruju da je revolucija napredak. Da je padanje u totalnu anarhiju samo prvi korak ka čistoj budućnosti“…
Уз помоћ портала https://rs.rbth.com/arts/95800-zli-dusi-dostojevski-kratak-sadrzaj за објаву припремили: С.Млинаревић и М.Антонић
Izvor: sedmasila.rs
