U Somboru potrebno više hraniteljskih porodica

Dolaskom i udajom od 2002. godine Ivana Grumić iz Ukrajine , vaspitač i dečiji psiholog, sa suprugom Zdravkom, bavi se hraniteljstvom. Sedmomesečni David je od prvih dana deo porodice Grumić i sedmo dete na hraniteljstvu u ovom domu. Ne zna se koliko će David ostati kod njih jer to njima i nije važno. Ono što je najteže jesu svakako rastanci jer do njih mora da dođe.

„David treba da ima svoju porodicu, svoje prave roditelje…Biće jednog dana teško, jednostavno, svako se veže za dete bilo kog uzrasta i koliko god tu boravilo, mi se jako vežemo za decu, ali, radujemo se da dete na kraju ima roditelje i topli dom“, istakla je Ivana Grumić.

„To su naša deca i mi više bez njih ne možemo. Ako ih nema petoro, šestoro u kući, meni je prazno“, kaže Zdravko Grumić.

Jovan Mićanović je došao u hraniteljsku porodicu iako ima roditelje i kaže da mu život u novoj porodici odgovara.

„Ovde sam više od godinu dana. Lepo mi je, idem u školu, struka pekar. Planiram da se vratim u rodni Stanišić kod mame i da tamo radim svoju struku!“

Grumići pričaju o tome kako im je najveći problem to što ne postoji program koji brine o deci kada izađu iz hraniteljske porodice. Niko im ne pomaže ni pri zapošljavanju. U Somboru je trenutno u hraniteljskim porodicama smešteno sedamdesetoro dece u četrdeset pet porodica. Potrebe za hraniteljskim porodicama su mnogo veće.