U Britaniji se, u znak sećanja na žrtve Velikog rata, na reverima nosi cvet bulke, u Francuskoj različak, a u našoj zemlji simbol primirja je Natalijina ramonda. Mnogi je zovu i biljkom feniks, a Beograđani će imati priliku da, na izložbi u Botaničkoj bašti Jevremovac, do 15. novembra vide žive primerke tri cveta – Natalijine, srpske i pirinejske ramonde.
Otvarajući postavku „Dani ramondi, vaskrsavajućih dragulja Balkanskog poluostrva“ prof. dr Ljubiša Stanisavljević, dekan Biološkog fakulteta je rekao da istorija i botanika imaju izuzetan značaj kako za državu, tako i za ovu visokoškolsku ustanovu.
– Kao simbol praznika, uzet je cvet Natalijine ramonde u znak sećanja na najveća stradanja kako civilnih, tako i vojnih žrtava koje je Srbija podnela u Prvom svetskom ratuSimbolika Natalijine ramonde leži u činjenci da je ova biljka, kao feniks vaskrsla iz pepela, kao što je i srpska vojska posle svih stradanja i gubitaka koje je podnela, izašla iz Velikog rata kao pobednik – rekao je prof. Stanisavljević.
Autorke izložbe su dr Maja Lazarević i dr Tamara Rakić, vanredne profesorke Biološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu. Dizajn potpisuje Una Korica, diplomirani inženjer arhitekture.
– Natalijna ramonda nije samo simbol stradalačkih istorijskih događaja našeg naroda, već nas za nju vezuju i najveća imena srpske botanike počevši od Josifa Pančića, Save Petrovića, Nedeljka Košanina pa do profesorke Branke Stevanović, akademika Vladimira Stevanovića – navela je prof. dr Gordana Subakov Simić, upravnica Instituta za botaniku i Botaničke bašte Jevremovac.
Beograđane će kroz izložbu, koja će biti postavljena ispred velikog staklenika, voditi stručni vodiči Botaničke bašte Jevremovac.
Crni dan u glavnom gradu: Dva samoubistva za samo nekoliko sati
(eKapija.com/Novosti)
