Tači i Krasnići osuđeni za ratni zločin na po 25 godina zatvora, Veselji na 18, Seljimi na 13 godina; Sud: Nije dokazano da su počinili zločin protiv čovečnosti

U Specijalizovanim većima u Hagu završeno izricanje prvostepene presude četvorici bivših komandanata tzv. OVK – Hašimu Tačiju, Kadriji Veseljiju, Redžepu Seljimiju i Jakupu Krasnićiju, koji su optuženi za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti nad najmanje 407 pritvorenika, od kojih su najmanje 102 ubijena. Tači i Krasnići osuđeni su za ratni zločin na KiM na po 25 godina zatvora, Veselji na 18, a Seljimi na 13 godina. Veće je saopštilo da tužilaštvo nije dokazalo da su optuženi počinili zločin protiv čovečnosti.

Atmosfera u Hagu je napeta – pristalice tzv. OVK okupili su se ispred suda. Albanci na trgu u Prištini izricanje presude prate na video-bimu.

 Redžep Seljimi osuđen u Hagu na kaznu zatvora od 13 godina zatvora

Veće Specijalnog suda u Hagu osudilo je danas nekadašnjeg vođu tzv. OVK Redžepa Seljimija na kaznu zatvora od 13 godina zbog ratnih zločina.

Seljimi je osuđen za krivična dela protivzakonito ili proizvoljno hapšenje i lišenje slobode kao ratni zločin nad najmanje 385 lica, za surovo postupanje kao ratni zločin izvršen nad najmanje 49 lica, za mučenje kao ratni zločin izvršen nad najmanje 303 lica i za ubistvo kao ratni zločin izvršen nad 96 lica.

Sa druge strane panel ga je oslobodio od optužbe za progon zatvaranje, druge nehumane postupke, mučenje, ubistvo i prisilne nestanke, kao zločine protiv čovečnosti.

“Ovaj panel je odredio kaznu zatvora u trajanju od 6 godina za ratni zločin protiv zakonitog ili proizvoljnog hapšenja i lišenja slobode. Kaznu zatvora u trajanju od 2 godine za ratni zločin surovog postupanja.

Kaznu zatvora u trajanju od 8 godina za ratni zločin mučenja i kaznu zatvora u trajanju od 11 godina za ratni zločin ubistva. Ovaj panel vas osuđuje na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 13 godina, u koju se uračunava vreme koje ste proveli u pritvoru”, zaključio je sudija.

– Kadri Veselji osuđen na kaznu od 18 godina zatvora

Specijalizovana veća Kosova osudila su danas nekadašnjeg vođu tzv. OVK Kadrija Veseljija na jedinstvenu kaznu od 18 godina zatvora za protivzakonito hapšenje i lišenje slobode, za surovo postupanje, mučenje i ubistva.

Sudsko veće proglasilo je Kadrija Veseljija krivim za protivzakonito ili proizvoljno hapšenje i lišenje slobode kao ratni zločin izvršen nad najmanje 385 lica, zatim za surovo postupanje kao ratni zločin izvršen nad najmanje 49 lica, za mučenje kao ratni zločin izvršen na najmanje 303 lica, za ubistvo kao ratni zločin izvršen na 96 lica.

Veseljija su oslobodili optužbi u odnosu na nekoliko slučajeva ratnih zločina zato što nisu dokazani van razumne sumnje ili zato što je veće ustanovilo da dati događaj nije u nadležnosti tog suda.

Sudsko veće ga je oslobodilo i optužbi za progon, zatvaranje i druge nehumane postupke, mučenje, ubistvo i prisilne nestanke kao zločine protiv čovečnosti.

Veselji je osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 10 godina za ratni zločin protivzakonitog ili proizvoljnog hapšenja ili lišenja slobode, zatim kaznu zatvora u trajanju od tri godine za ratni zločin surovog postupanja, kaznu zatvora u trajanju od 13 godina za ratni zločin i kaznu zatvora u trajanju od 16 godina za ratni zločin ubistva.

“Ovaj panel vas osuđuje na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 18 godina, u koju se uračunava vreme koje ste proveli u pritvoru”, rekao je sudija Smit.

– Jakup Krasnići osuđen na kaznu zatvora od 25 godina za ratne zločine

Veće Specijalizovanog suda u Hagu osudilo je danas bivšeg vođu tzv. OVK Jakupa Krasnićija na jedinstvenu kaznu zatvora od 25 godina zbog ratnih zločina.

Krasnići je osuđen za protivzakonito ili proizvoljno hapšenje i lišenje slobode kao ratni zločin izvršen nad najmanje 385 lica, za surovo postupanje kao ratni zločin izvršen nad najmanje 49 lica, za mučenje kao ratni zločin izvršen nad najmanje 303 lica i za ubistvo kao ratni zločin izvršen nad 96 lica.

Sa druge strane Krasnići je oslobođen od optužbe za progon, zatvaranje i druge nehumane postupke, mučenje, ubistvo i prisilne nestanke kao zločin protiv čovečnosti.

“Ovaj panel je odredio kaznu zatvora u trajanju od 15 godina za ratni zločin protiv zakonitog ili proizvoljnog hapšenja i lišenja slobode, kaznu zatvora u trajanju od 4 godine za ratni zločin strogog postupanja, kaznu zatvora u trajanju od 20 godina za ratni zločin mučenja, i kaznu zatvora u trajanju od 23 godine za ratni zločin ubistva. Ovaj panel vas osuđuje na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 25 godina, u koju se uračunava vreme koje ste proveli u pritvoru”, naveo je sudija Čarls Smit.

Seljimi imao ključnu ulogu u formiranju operativnih zona tzv. OVK

Veće Specijalizovanog suda u Hagu ocenila su danas da je Redžep Seljimi kao član glavnog štaba tzv. OVK imao ključnu ulogu u formiranju operativnih zona i jedinica tzv. OVK.

Panel je zaključio, kako je to rekao sudija Čarls Smit, da je Redžep Seljimi bio jedan od osnivača tzv. OVK, član glavnog štaba tzv. OVK pre rata i da je učestvovao u distribuiranju saopštenja.

“Panel je takođe utvrdio da je gospodin Seljimi, sa obzirom na funkciju glavnog inspektora, imao manje ovlašćenja nad drugim pripadnicima OVK nego ostali optuženi u ovom predmetu. Bez obzira na to, panel je zaključio da je gospodin Seljimi, kao član glavnog štaba i načelnik Direkcije za operacije i glavni inspektor OVK, igrao ključnu ulogu u formiranju operativnih zona i jedinica OVK”, rekao je Smit.

Seljimi je, kako je ocenio panel, igrao ključnu ulogu u formiranju operativnih zona i jedinica tzv. OVK, dodajući da to samo po sebi nije kažnjivo, ali je Seljimi bio svestan da tzv. OVK ciljano gone osumnjičena lica i kolaboracioniste.

“Panel je zaključio da je gospodin Seljimi podsticao vršenje krivičnih dela i učestvovao, ima niz načina koji su detaljno opisani u presudi. Konkretno, gospodin Seljimi je učestvovao u hapšenju i zatvaranju 13 poslanika Skupštine u Ćirezu, i bio je prisutan na nekoliko mesta izvršenja krivičnih dela iz optužnice”, rekao je sudija.

 Seljimi je, kako je ocenio panel, podsticao vršenje krivičnih dela time što je učestvovao u specijalnom ratu glavnog štaba, što nije preduzeo nikakve mere da spreči i zaustavi činjenje krivičnih dela ili kazni njihove izvršioce.

Pored toga, dokazano je da je Seljimi imao saznanja o velikom broju krivičnih dela izvršenih nad protivnicima, konkretno o njihovom protivpravnom hapšenju ili lišenju slobode, zlostavljanju i ubistvu, i da on, pored tih saznanja nije uradio ništa da ih spreči.

Veselji aktivno učestvovao u krivičnim delima i podsticao ih

Sudsko veće u Hagu utvrdilo je da je Kadri Veselji aktivno učestvovao u krivičnim delima i podsticao ih, a uz to je i ostao na čelu organa koji je bio najodgovorniji za odabir, hapšenje, lišenje slobode, a u nekim slučajevima i ubistvo lica koja su smatrana protivnicima.

Sudija Specijalizovanih veća Kosova Čarls Smit tokom izricanja presude bivšim vođama tzv. OVK Hašimu Tačiju, Jakupu Krasnićiju, Redžepu Seljimiju i Kadriju Veseljiju, optuženima za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti, rekao je da je Veselji bez obzira na saznanja o krivičnim delima izvršenim nad protivnicima, o njihovom protipravnom hapšenju i lišenju slobode, zlostavljanju i ubistvu, nije preduzeo nikakve mere kako bi ta krivična dela sprečio ili o njima sproveo istragu, odnosno kaznio njihove učinioce.

“Naprotiv, Veselji je aktivno učestvovao u krivičnim delima i podsticao ih, a uz to je ostao na čelu organa koji je bio najodgovorniji za odabir, hapšenje, lišenje slobode, a u nekim slučajevima i ubistvo lica koja su smatrana protivnicima. Veće napominje, u ovom kontekstu, da su se takozvana ‘bezbednosna saznanja’ na osnovu kojih je veliki broj tih lica uhapšen, zatvoren i ubijen, svodila na neproverene glasine”, kazao je Smit.

Kako je dodao, na osnovu takvih informacija, žrtve su nazivane špijunima i kolaboracionistima i zbog toga bile izložene okrutnom postupanju.

“U stvari, nije bilo nikakvih realnih naznaka da su žrtve u ovom predmetu bile špijuni ili kolaboracionisti, ali je u svesti aktera činjenica da žrtve nisu izrazile bezrezervnu lojalnost ili podršku OVK ili da su imale veze s nekom drugom političkom organizacijom, da su se družile sa Srbima ili radile za srpska preduzeća, bila dovoljna da s njima postupaju kao sa saradnicima vojnog neprijatelja”, kazao je Smit.

Sudsko veće u Hagu: Tači značajno doprineo sprovođenju zajedničkog kažnjivog cilja

Sudsko veće u Hagu utvrdilo je da je bivši lider tzv. OVK Hašim Tači značajno doprineo sprovođenju zajedničkog kažnjivog cilja tzv, OVK, te da je kao član glavnog štaba i načelnik direkcije za politička pitanja imao ključnu ulogu u formulisanju i sprovođenju zajedničkog kažnjivog cilja.

Sudija Specijalizovanih veća Kosova u Hagu Čarls Smit kazao je, tokom izricanja presude bivšim vođama tzv. OVK Hašimu Tačiju, Jakupu Krasnićiju, Redžepu Seljimiju i Kadriju Veseljiju, optuženima za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti, da je Sudsko veće zaključilo da je za političke odluke OVK gotovo isključivo bila nadležna direkcija za politička pitanja, koja je kreirala političku viziju OVK i javno je iznosila.

“To je uključivalo ciljano napadanje navodnih kolaboracionista, uspostavljanje odgovarajućih struktura, nadležnih organa i propisa i vođenje specijalnog rata usmerenog protiv protivnika, uključujući putem saopštenja i političkih deklaracija i drugih izjava za javnost”, kazao je Smit.

Kako je dodao, u skladu sa zajedničkim ciljem, Tači je zajedno s drugim optuženima imenovao lojalne pojedince na ključne komandne položaje, zahvaljujući čemu su sve vreme imali kontrolu nad OVK i bili sigurni da se njihov plan u potpunosti i efektivno sprovodi duž komandnog lanca.

Mnogi od tih lojalnih lica koje su optuženi imenovali ili izabrali, kako je rekao Smit, izvršila su krivična dela ili pak znala da se krivična dela vrše u skladu sa zajedničkim ciljem.
Osim toga, dodao je Smit, Tači je učestvovao u izvršenju krivičnih dela i podržavao ih na brojne načine: objavljivanjem saopštenja i političkih deklaracija, kao i vođenjem specijalnog rata.

“Tači je pokazao da dopušta i podržava izvršenje krivičnih dela nad protivnicima. Takođe je lično učestvovao u krivičnim delima, uključujući hapšenja, lišenja slobode i saslušavanje, odvođenju i ubistvu Behajdina Alaćija”, kazao je Smit.

Sudsko veće je zaključilo da je Tači tokom predmetnog perioda imao saznanje o velikom broju krivičnih dela izvršenih nad protivnicima, konkretno o njihovom protivpravnom hapšenju i lišenju slobode, zlostavljanju i ubistvu.
Uprkos tim saznanjima, Tači nije preduzeo nikakve mere kako bi ta krivična dela sprečio ili o njima proveo istragu, odnosno kaznio njihove učinioce, dodao je Smit i naveo da je naprotiv, kao što je već rečeno, Tači aktivno učestvovao u krivičnim delima i podsticao ih.

“Tači je širio, odnosno omogućavao širenje lažnih informacija o zatvorenicima i žrtvama krivičnih dela koja su vršili pripadnici OVK, pružao lažne garancije o tome da se OVK pridržava međunarodnog humanitarnog prava, doprinosio politici nekažnjivosti kad je reč o učiniocima krivičnih dela nad protivnicima i pokazao nemilosrdnu sposobnost da ukloni i eliminiše političke prepreke kako bi obezbedio isključivu kontrolu nad vođenjem rata”, naveo je Smit.

Sudsko veće: Optuženi nisu radili sami, zajedno se dogovorili o kažnjivom cilju

Sudsko veće u Hagu utvrdilo je, kako je naveo sudija Specijalizovanih veća Kosova Čarls Smit tokom izricanja presude bivšim vođama tzv. OVK Hašimu Tačiju, Jakupu Krasnićiju, Redžepu Seljimiju i Kadriju Veseljiju, optuženima za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti, da iako je odgovornost optuženih bivših lidera tzv. OVK individualna i lična, nijedan od njih ne bi mogao sam da ostvari postignuto u zajedničkom kažnjivom cilju.

“Radili su zajedno, nepokolebljivo i uz pomoć drugih. Zajedno su se dogovorili o zajedničkom kažnjivom cilju, zajedno su odlučili da uspostave sistem za ostvarenje tog cilja, zajedno su obrazovali zatvoreničke objekte, osnovali i uredili vojnu policiju, obaveštajnu službu i specijalne jedinice i poverili im zadatak ostvarenja njihovog zajedničkog kažnjivog cilja”, kazao je Smit.

Kako je dodao, sebi i drugima dodelili su uloge, zvanja i položaje sa kojih su kontrolisali sprovođenje zajedničkog kažnjivog cilja, zajedno su imenovali druga lica na važne položaje, zajedno su izdavali saopštenja u kojima su promovisali svoje stavove i politike, napadali neprijatelje i preuzimali odgovornost za ubistva i lišenja slobode i kreirali politiku potpune nekažnjivosti za izvršioce tih krivičnih dela.

Smit je naveo da druga lica, konkretno Fatmir Ljimaj i Sabin Geci, Rustem Mustafa i Ljatif Gaši, u kažnjive svrhe su zdušno sprovodila ciljane napade na protivnike.

“Koliko je plan bio jednostavan, toliko je bio i poguban. Konkretno se sastojao od: uspostavljanja zatvoreničkih objekata na svim područjima pod kontrolom OVK-a i otkrivanja pojedinaca za koje se smatralo da su pripadnici OVK-a i najzad njihovog hapšenja, lišenja slobode i, po potrebi, ubijanja. Taj plan je sistematski i nemilosrdno sprovođen na čitavoj teritoriji pod kontrolom OVK-a i to tokom čitavog sukoba”, kazao je Smit.

Dodao je da nijedan od optuženih nije preduzeo nikakve mere da se sprovođenje tog plana obustavi, spreči, ublaži ili umanji.

“Naprotiv, svaki od optuženih je doprineo, podržao i omogućio njegovo sprovođenje. To je bio njihov plan i ostali su mu dosledni sve dok to više nije bilo moguće niti potrebno”, kazao je Smit.

Suprotno tvrdnjama odbrane, kako je naveo Smit, data krivična dela nisu izvršena zbog nekakvih lokalnih krvnih osveta, ličnih obračuna, bandi siledžija ili civila povratnika.

“Ona su sva bila posledica plana, kažnjivog plana, koji su osmislili optuženi i druga lica, a koji su tokom celog trajanja sukoba oni sprovodili lično i uz pomoć drugih”, kazao je Smit.

– Pripadnici tzv. OVK počinili ratne zločine ubistvo i nezakonito hapšenje

Specijalizovana veća Kosova utvrdila su danas da su pripadnici tzv. OVK od 1998. do 1999. godine na KiM počinili krivična dela ratni zločini nezakonito ili proizvoljno hapšenje i lišenje slobode, kao i ratni zločin ubistvo.

“Na osnovu svih iznetih dokaza, panel je zaključio da su pripadnici OVK između aprila 1998. i 20. juna 1999. proizvoljno lišili slobode najmanje 385 lica i držali ih u brojnim zatvoreničkim objektima pod kontrolom OVK u 14 opština na Kosovu i na određenim lokacijama u 2 oblasti na severu Albanije”, rekao je sudija Čarls Smit izričući presudu bivšim vođama tzv. OVK Hašimu Tačiju, Jakupu Krasnićiju, Redžepu Selimiju i Kadriju Veseljiju.

On je dodao da su pripadnici tzv. OVK, uključujući i pripadnike vojne policije, hapsili i odvodili žrtve u zatvoreničke objekte, dok su mnoge žrtve prilikom hapšenja prebijali, vređali, stavljali im povez na oči, na ruke i noge.

“Panel je stoga zaključio da su između aprila 1998. i 20. juna 1999. u 14 opština na Kosovu i na određenim lokacijama u dve oblasti na severu Albanije, pripadnici OVK umišljajno izvršili radnje činjenja ili nečinjenja koje su dovele do lišenja fizičke slobode najmanje 385 lica koja nisu aktivno učestvovala u neprijateljstvima, bez pravnog osnova ili redovnog sudskog postupka, što ta hapšenja i lišenja slobode čini proizvoljnim”, naveo je sudija.

Zbog toga, kako je rekao, panel je zaključio da je tužilaštvo van razumne sumnje dokazalo da je ratni zločin nezakonitog ili proizvoljnog hapšenja i lišenja slobode iz tačke 3 optužnice izvršen nad najmanje 385 lica.

Govoreći o optužbama za surovo postupanje i mučenje, panel je zaključio da je u periodu između aprila 1998. i 20. juna 1999. 348 lica bilo podvrgnuto surovom postupanju, a da je od tih 348 lica 303 lica bilo podvrgnuto mučenju.

 “Panel je zaključio da su pripadnici OVK između aprila 1998. i 20. juna 1999. godine, u 14 opština na Kosovu i na određenim lokacijama u dve oblasti u Severnoj Albaniji, umišljajno naneli težak duševni i fizički bol i patnje licima kojih je bilo najmanje 303, i koja nisu aktivno učestvovala u neprijateljstvima, a koja su oni proizvoljno uhapsili i lišili slobode sa ciljem, između ostalog, iznuđivanja informacija ili priznanja, kažnjavanja, zastrašivanja, prisile ili diskriminacije žrtve ili trećeg lica po bilo kom osnovu”, rekao je sudija.

Sudija je detaljno izneo dokaze kojima su ti navodi optužnice potkrepljeni.

Kada je reč o krivičnom delu ratnom zločinu ubistvu, panel je na osnovu raspoloživih dokaza, zaključio da su pripadnici tzv. OVK između aprila 1998. i 20. juna 1999. godine, u 12 opština na Kosovu i na određenoj lokaciji u jednoj oblasti u severnoj Albaniji, umišljajno izvršili radnje činjenja i nečinjenja koje su izazvale smrt najmanje 96 lica koja nisu aktivno učestvovala u neprijateljstvima.

On je naveo da su pojedine žrtve ubijane vatrenim oružjem, dok su druge umrle zbog posledica premlaćivanja.

Tela nekih od ubijenih žrtava, kako je naveo, nisu nikada pronađena, što je samo povećalo bol preživelih članova porodice.

“Panel je stoga zaključio da su pripadnici OVK između aprila 1998. i 20. juna. 1999. godine, u 12 opština na Kosovu i na određenoj lokaciji u jednoj oblasti u severnoj Albaniji, umišljeno izvršili radnje činjenja i nečinjenja koje su izazvale smrt najmanje 96 lica koja nisu aktivno učestvovala u neprijateljstvima. Iz tih razloga, panel je zaključio da je tužilaštvo dokazalo van razumne sumnje da je izvršen ratni zločin ubistvo iz tačke 9 optužnice”, zaključio je on.

– Sudsko veće: Događaji nakon 20. juna 1999. ne mogu se okarakterisati kao ratni zločini

Sudsko veće u Hagu utvrdilo je da se događaji na kojima su zasnovane optužbe za ratne zločine bivšim liderima tzv. OVK nakon 20. juna 1999. godine, po okončanju sukoba na Kosovu i Metohiji, ne mogu okarakterisati kao ratni zločini.

Sudija Specijalizovanih veća Kosova u Hagu Čarls Smit kazao je, tokom izricanja presude bivšim vođama tzv. OVK Hašimu Tačiju, Jakupu Krasnićiju, Redžepu Seljimiju i Kadriju Veseljiju, optuženima za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti, da je Sudsko veće zaključilo da je najkasnije od kraja marta 1998. do 20. juna 1999. godine ili približno tog datuma, postojao nemeđunarodni oružani sukob između tzv. OVK i SR Jugoslavije, odnosno srpskih snaga.

“Sukob se vodio na Kosovu, ali se na određene delove severne Albanije koji su bili pod kontrolom OVK takođe primenjuju odredbe međunarodnog humanitarnog prava koje regulišu taj sukob. Panel je pored toga zaključio da su krivična dela iz optužnice bila izvršena u kontekstu nemeđunarodnog oružanog sukoba ili bila povezana sa oružanim sukobom, čime je ispunjena pretpostavka povezanosti”, kazao je Smit.

Kako je dodao, veće je utvrdilo da su žrtve bila lica koja uživaju zaštitu prema važećim normama međunarodnog humanitarnog prava, budući da u inkriminisanom periodu nisu aktivno učestvovala u neprijateljstvima.

Osim toga, veće se uverilo da su sva četvorica optuženih bili svesni okolnosti koje ukazuju na postojanje nemeđunarodnog oružanog sukoba, povezanost događaja sa sukobom i zaštićenog statusa žrtava.

“Na osnovu tog zaključka, panel dalje nalazi da se kritični događaji na kojima su zasnovane optužbe za ratne zločine nakon 20. juna 1999, dakle po okončanju nemeđunarodnog oružanog sukoba između OVK i SRJ, odnosno srpskih snaga kada su prestala da važe pravila međunarodnog humanitarnog prava, ne mogu okvalifikovati kao ratni zločini”, kazao je Smit.

– Smit: Optužbe protiv bivših vođa tzv. OVK tiču se individualne odgovornosti

Sudija Specijalizovanih veća Kosova u Hagu Čarls Smit danas je prilikom objave presude bivšim vođama tzv. OVK Hašima Tačija, Jakupa Krasnićija, Redžepa Selimija i Kadrija Veseljija, za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti, rekao da su optužbe tiču isključivo njihove individualne odgovornosti.

Pred izricanje presude, Priština u znaku podrške vođama tzv. OVK optuženima za ratne zločine

Pred izricanje presude bivšim vođama tzv. OVK, koji su optuženi za ratne zločine, u Prištini i drugim gradovima na KiM istaknute su zastave i amblemi tzv. OVK. Na glavnom trgu u Prištini, gde je postavljen ekran na kome se odbrojava vreme do izricanja presude i gde će izricanje biti prenošeno, počelo je okupljanje.