Sukob unutar srpske istoriografije – Da li je obračun blizu?

Bili smo svedoci zadnjih godina sukoba istoričara na odeljenju za istoriju Filozofskog fakulteta u Beogradu, pa i u celini. Taj sukob je ponovo intenziviran, posle izjave Dubravke Stojanović, gde se protivi da ulica u Beogradu dobije ime po Blagoju Jovoviću, atentatoru na Pavelića. U suštini tu podelu možemo da klasifikujemo na dve grupacije, brojniju, po naučnom rangu daleko cenjeniju i u zemlji i svetu, srpsku kritičku istoriografiju.

Njene predstavnici su bili brutalno napadani od ove ne toliko velike, ali dobro medijski i logistički pokrivene grupacije čiji su najeminentnije predstavnici Dubravka Stojanović i Nikola Samardžić. Nikola Samardžić, njih možemo nazvati kao samo proglašenu grupu
liberalnih antifašista. Naravno taj antifašizam je u stvari ništa drugo, nego apsolutna mržnja prema svemu što je srpsko.

Nikola Samardžić je sin velikog akademika Radovana Samardžića, koji je bio veliki patriota, sam Nikola Samardžić je počeo kao veliki srpski patriota te saradnik desnih pokreta, ali se u međuvremenu okrenuo na drugu stranu. Njih dvoje su vodili ozbiljne napade, te zastrašujuće stvari radili eminentnim kolegama Ljubodragu Dimiću, akedemiku, Miri Radojević akademiku, Aleksandru Životiću, koji je daleko pre 40 godine života postao profesor Univerziteta, Milošu Koviću, autoru u Engleskoj vrhunski primljene knjige o Bendžaminu Dizraeliju, Aleksandru Fotiću, širom sveta citiranom osmanisti, Nebojši Šuletiću vrhunskom stručnjaku iz osmanistike, Đorđu Bubalu redovnom profesoru Univerziteta, Maji Nikolić sa katedre za vizantologiju, Žarku Petkoviću, sa katedre za Stari Rim, a antičke studije u Beogradu su među najtežim i najpriznatijim u svetu. Tu su i Miloš Antonović, Smilja Marjanović-Dušanić redovni profesor, koja gostuje na Sorboni. Ono što je najgore imali su pomoć nekih iz interesnih razloga u tim napadima. Koliko vredi naučni i ljudski integritet?

Na kraju sada su se njih dvoje našli pri apsolutnom medijskom udaru i vlasti i opozicije, vrlo brutalnom i oštrom koji je krenuo prema njima, koji je takođe izašao iz akademskih okvira. Naravno dobili su podršku u srbomrzačkim krugovima Zagreba i Sarajeva.

Odmah smo i dobili osudu njih koju je potpisao akademik Vasilije Krestić, možda i najveći živi istoričar. Vasilije Krestić uz pre nekoliko godina preminule Milorada Ekmečića i Dragoljuba Živojinovića, nama koje se bavimo istorijom njih trojica su bili žive legende nauke. Naslednici Jiričeka, Stanojevića, Ruvarca i mnogih drugih. Miloš Ković ih je nazvao NATO istoričarima, optužuju se za najgore stvari u smislu prekrajanja srpske prošlosti, spominju se i tužbe. U neku ruku vratio im se bumerang, koji su sami bacili. Naravno svakom istoričaru je žao kada dođe do ovoga u akademskim krugovima, ali dužnost svakoga od nas je da kaže istinu po svaku cenu, kako je to divno znao da kaže prof.dr. Ljubodrag Dimić redovni član Srpske Akademija Nauka i Umetnosti, na svojim predavanjima.

Autor: (Vojvodina Info – Borisav Đondović)