Stručnjaci upozoravaju da bi zbog upotrebe nesertifikovanog semena kvalitet pšenice u Srbiji lošiji

Ovogodišnja setva pšenice u Srbiji završena je u izuzetno teškim uslovima, zbog čega se ova poljoprivredna sezona već sada ocenjuje kao jedna od najzahtevnijih u poslednjoj deceniji. Iako stručnjaci procenjuju da količina pšenice neće biti problem, sve je više upozorenja da bi kvalitet roda mogao ozbiljno da podbaci.

Prema podacima sa terena, sertifikovano seme zasejano je na oko 350.000 hektara, dok je gotovo polovina ukupnih površina pod pšenicom posejana takozvanim tavanskim semenom. Agroekonomski analitičar Žarko Galetin ističe da to neće značajno uticati na ukupne količine, ali da se pravi problem krije u tehnološkom i prehrambenom kvalitetu zrna.

Pšenica je ove godine zasejana na oko 620.000 hektara, što u normalnim okolnostima može obezbediti i dvostruko veće količine od domaćih potreba. Međutim, upotreba nesertifikovanog semena, uz nepovoljne vremenske uslove i izostanak snežnog pokrivača, povećava rizik od slabijeg kvaliteta i oštećenja useva.

Galetin upozorava da se korišćenjem tavanskog semena ne samo smanjuje prinos za 10 do 15 odsto, već se često dobija pšenica koja ne ispunjava standarde za ljudsku ishranu i završava kao stočna hrana. Iako se ne očekuje poskupljenje hleba, dugoročne posledice po zemljište i prehrambenu sigurnost mogu biti ozbiljne. Rešenje, kako navodi, ostaje dosledna primena agrotehnike i korišćenje sertifikovanog semena.