Stapar: Tkačka kolonija – tradicionalna manifestacija

SHARE
staparski cilim
Foto: agrosmart.net
Stapar – U Vojvodini se nekada moglo kupiti jutro zemlje za nekoliko ćilima. Danas kupaca nema, tkalja je sve manje.
adsteam seo i izrada web sajta

U Staparu, mesto koje je nekada važilo za centar ćilimarstva u Bačkoj, najpoznatija tkalja je Smiljka Stajšić. Do 2000. godine samo je ona u ovom selu kod Sombora znala kako se ćilim tka.

Staparski ćilim, prepoznatljiv po cvetnim motivima, vencima cveća i ruža od 2016. godine zaštićen je kao nematerijalno kulturno dobro i ranije je bio simbol bogatih kuca i imućnih velikoposednika.

Ovaj težak posao Smiljka je naučila od majke i od svoje trinaeste godine tka. Tako se „magija tkanja“ generacijama prenosila sa koleno na koleno.

Ja sam u tkanju jako uživala i volela sam to da radim, a danas, u Staparu malo žena tka. Nekad se moglo kupiti jutro zemlje za par ćilimova, sad ga niko ne kupuje pa se i ne tka„, kaže ona.

U Staparu više niko ne tka ćilime. Smiljka ima 81 godinu i više ne radi ovaj posao. Dodaje da je ranije Stapar bio pun ćilima i da se danas on slabo kupuje.

Ipak tkačku koloniju u Staparu posetila je „srce vuče da vidi kako će to sve izgledati i ko će sve doći„.

Danas, ova tradicionalna rukotvorina iz zapadne Bačke, postala je neizostavni deo protokola republičke, pokrajinske vlade i Narodne skupštine i kao diplomatski poklon otputovao je u mnoge delove sveta pa je tako „odleteo“ i u ruke princa Čarlsa koji je pre dve godine posetio Srbiju.

U koloniji u Staparu, svoje radove izložila je i slikarka Cecilija Miler iz Sombora koja je član udruženja „Staparska ruža„.

Cecilija slika uljem, akrilnim bojama, oslikava svilene marame. Kako kaže, ponekad neko od svojih umetničkih dela uspe i da proda, kad se ukaže prilika i javi se kupac.

Pored štanda sa njenim radovima, radove je izložila i Marija Kam, članica udruženja „Suveniri Podunavlja“ iz Sombora. Ona se bavi takozvanom tehnikom „žakad tkanja“ na ručnim razbojima.

Oni datiraju još iz 1872. godine, a proizvodi od ručno tkanog svilenog damasta prave se u različitim dimenzijama i uglavnom su to nadstolnjaci, stolnjaci, salvete. Ova tehnika tkanja prisutna je jedino u Bezdanu, selu pored Sombora.

Zanimljivo je da se ovaj originalni Žakard razboj nalazi u radionici damasta u Bezdanu i još uvek je u upotrebi, dok se drugi takav primerak nalazi u muzeju Luvr u Francuskoj i služi kao eksponat.

Kako kaže Marija, proizvodi iz ovog kraja su prepoznatljivi ali je potrebno raditi na promociji kako bi se sačuvala tradicija.

Tkačka kolonija u Staparu je tradicionalna manifestacija čiji je cilj očuvanje kulturnog nasleđa Vojvodine i ekonomsko osnaživanje žena kao i obnova autentičnih lokalnih brendova poput staparskog ćilima.

Izvor: Tanjug

adsteam seo i izrada web sajta