Šta rade plastične kese na granama drveća?
Proleće je uveliko stiglo, a samim tim su i krošnje procvetale. Ovih dana, pored sve više ptica, grane drveća u Novom Sadu krai svakim danom sve veći broj kesa. Ko je zadužen za uklanjanje kesa, koje nekad vetar, a nekad i građani koji nisu ekološki osvešćeni, smeste u krošnje drveća? Odgovor nemaju ni javna komunalna preduzeća, ali zato se nadaju da bi rešenje problema mogla biti naplata najlon kesa, koju su najavili pojedini trgovinski lanci.
Retko je domaćinstvo u Srbiji koje u kući nema kesu punu drugih najlon kesa. kada govorimo o Novom Sadu retko je drvo na kojem nema bar jedne najlon kese. od sledeće nedelje kreće i naplaćivanje istih po ceni od dva dinara kako su najavili pojedini trgovinski lanci. onda možemo zaključiti da u Novom Sadu pare zaista niču na grani.
Prema nekim procenama, u našoj zemlji se tokom jedne godine baci oko milijardu i po najlon kesa koje iz kontejnera i sa deponija neretko završe u krošnjama drveća i često tamo ostaju dok se ne razgrade.
S obzirom na to da je poznata činjenica da je za to potrebno i nekoliko stotina godina raspitali smo se postoji li drugo rešenje. Novosađani imaju nekoliko pretpostavki.
„Gradsko zelenilo nije nadležno. Jednostavno ne nalazi se ni u našem programu niti postoji stavka u budžetu gde bi smo mogli taj posao da naplatimo“, izjavio je portparol gradskog zelenila Ivan Nožinić.
Portparolka Gradske čistoće Danijela Jankov potvrdila je za RTV da je nadležnost čistoće sakupljanje otpada na javnim površinama kao što su kolovoz, biciklističke staze ili trotoari a nikako sakupljanje kesa sa krošnji drveća. „Mi za to nemamo adekvatnu opremu, obučene radnike ni adekvatnu mehanizaciju“ zaključila je Jankov.
I dok svet polako „proteruje“ plastične kese iz upotrebe, smatrajući ih jednim od najvećih zagađivača životne sredine, u Srbiji se one nemilice troše i skupljaju po principu „da se ne baci“. Ipak, na kraju bolje i kesa u kući nego kesa na grani.
