Šta je stagflacija od koje toliko strahujemo

ekonomija
Photo by Adeolu Eletu on Unsplash
Oglas

U medijskim opisima aktuelne ekonomske situacije u svetu, pojavila se nova reč: stagflacija. Uz nju je odmah krenulo i upozorenje kako je to ekonomsko stanje daleko gore od inflacije, koju, nažalost, dobro poznajemo iz devedesetih godina prošlog veka, prenosi RTS.

Profesor Branko Živanović, sa Bankarske akademije, je za Prvi program Radio Beograda objasnio ovaj pojam i dao procenu – koliko smo daleko od stagflacije. A daleko smo, i mi i svet.

Pojam „stagflacija“, kaže profesor Branko Živanović, je zapravo „dijagnoza – završni stadijum ekonomskog poremećaja. Nastaje kada se inflacija pretvara u hiperinflaciju praćenu ekstremno visokim padom privredne aktivnosti, nezaposlenosti, padom životnog standarda, potpunim kolapsom javnih i nacionalnih finansija“.

– Kada inflacija potpuno mutira i pridruže joj se velika nezaposlenost i potpuni privredni kolaps, tj. kad je dostignut najviši nivo inflacije, gde prelazi u hiperinflaciju, a procenti idu na desetine, stotine pa i hiljade, i to ne samo u godinu dana kako se obično meri, nego nekada i nedeljno i dnevno. Javlja se i potpuni pad privredne aktivnosti, deficit budžeta, izostanak investicija – rekao je profesor Živanović.

U takvim situacijama, objašnjava, „nastoji se da se vrednost kupovne moći koja je do bila sadržana u nacionalnom i međunarodnom novcu, tranfsormiše u neki koliko-toliko održiv oblik“.

– Zemlju, zlato, metale, neke vrste berzanskih roba i neke aktive koje će, kad se vetrovi raziđu, povratiti vlasnicima kupovne moći. U toj fazi inflacija je prešla u svoj najgori oblik, strukturnu inflaciju, i u tom trenutku ona se stalno regeneriše – navodi Živanović za RTS.

Potpuni ekonomski kolaps se može javiti na nacionalnom i međunarodnom planu, kaže profesor, i tada su neophodni vrlo radikalni potezi, prevasohodno na monetarnom planu i često, moraju da budu međunarodno kooordinirani.

Srećom, mi smo jako daleko od toga, i mi i svet, tvrdi profesor Živanović.

– Kod nas je na sceni inflacija troškova i to uvezena spolja. Prevashodno rastom cena energenata, sirovina, repromaterijala, kašnjenjima u isporuci, ponekad i svesnim zaustavljanjem – i kartelima proizvođača sirovina, nekada odgovara da zarade na razlici u cenama. Za inflaciju sada, kod nas, mi apsolutno ne snosimo nikakvu krivicu. Na monetarnom planu ona se čak ni stidljivo nije javila. Istina je da se kod nas javio rast cena hrane, i to jeste opasno, zato što mi imamo dosta siromašnijeg stanovništva, i zato što ne spadamo u najrazvijenije zemlje – objašnjava Živanović.

Na pitanje koliko spoljni faktori mogu da utiču na našu ekonomiju i da li postoje načini da se izbegnu, profesor Živanović, kaže da se i naša inflacija može preliti u inflaciju tražnje, koja bi bila rezultat pridruženog monetarnog faktora.

– Za sada, međutim, nema nikakvih naznaka za to. Narodna banka Srbije je poslala signal, tj. podigla repo stopu i učinila prvi korak da kaže da je spremna da se bori sa realnošću, onoliko koliko će moći. Na monetarnom planu može, biće uzdržana, ali ne može da utiče na druge tipove inflacije. Ipak, budimo realni – sve to će dovesti do određenih inflatornih i recesionih efekata, ali isto tako, ne proizvode sve zemlje u svetu sve sirovine, energente, repromaterijale – kaže Živanović.

Objašnjava da će disbalansa biti, ali se, napominje, međunarodnom koordinacijom i ovo na srednji rok može zaustaviti.

– Pošto inflacija postoji pre svega u globalnoj ravni, na međunarodnom planu ono što me onespokojava jeste izostanak reakcije Federalnih rezervi i Evropske centralne banke koje će, bar se nadam, u sledećim kvartalima zaustaviti kvantitativne olakšice. Toliko je novca upumpano na međunarodnom planu da to jednostavno mora da proizvede inflaciju na monetarnom planu. Jako teško se odustaje od takve politike, čini mi se da Evropska centralna banka ni ne namerava za sada da stane sa tim kvantitativnim olakšicama – rekao je profesor.

Takođe izražava bojazan da će banke biti mnogo uzdržanije i da će mnogo manje na međunarodnom planu gurati pare privredi, u kreditne fondove, jer im se to apsolutno ne isplati.

U tom slučaju, može da dođe do kombinacije recesionih i inflatornih faktora na međunarodnom planu.

– Pre ili kasnije, mora da dođe do toga da se povuče ručna, i da se referentne kamatne stope Evropske centralne banke i federalnih fondova podignu na realni nivo, da se preventivno deluje. Onda će se to posledično preliti na nas. Mislim da mi u ovom trenutku, naravno, treba da se ponašamo odgovorno, ali malo stvari zavisi od nas, i ne postoji čarobna formula kako bi izbegli globalnu inflaciju – zaklhučuje Živanović za RTS.

(ekapija.com)




android aplikacija
Previous articleKućica za knjige u novosadskom Limanskom parku
Next articleIzmena režima saobraćaja u Temerinskoj ulici od četvrtka

LEAVE A REPLY

Please enter your comment!
Please enter your name here