Sremska Mitrovica – Intervju: Darko Štabler

SHARE

Nekoliko puta smo već istakli da je Sremska Mitrovica grad prepun uspešnih sportista i sportskih radnika. Uz to postoji veliki broj klubova kojima se ponosimo.

Naš današnji sagovornik je čovek iz sporta, neko od koga sigurno može dosta toga da se nauči. Istaknuti sportista, trener, sportski radnik Darko Štabler.

Razgovarali smo izazovima sa kojima se susretao u karijeri, stanju američkog fudbala u Srbiji ali i drugim pitanjima.

Pročitajte tekst do kraja, verujemo da će vam biti zanimljivo.

U vašem životu se prepliću sportovi. Koji Vam više leži na srcu, gde se najbolje pronalazite?
-Gimnastika, kajak, košarka, američki fudbal… Bili su sjajni u svoje vreme a izdvojio bih američki fudbal. U njemu sam uspevao da pomeram svoje granice do krajnosti, fizički, mentalno, timski… Upoznao na stotine sličnih ljudi, stekao prijateljstva. Neverovatan sport.

Šta ga čini toliko posebnim?
-Zaluđenost ovim sportom traje od dečačkih dana, a igranje američkog fudbala je na neki način ostvarenje mojih tada nerealnih želja jer se ovaj sport kod nas igra tek nešto manje od poslednjih 20 godina. Ono što ga čini posebnim je činjenica da mogu svi da ga igraju, bez obzira na visinu, težinu i ostale predispozicije, svako može da nađe svoju poziciju i bude deo tima. Tim je iznad svega i svaki igrač mora maksimalno da odradi svoj deo posla da bi igra funkcionisala. Ekipe igraju sa ogromnim brojem akcija, postavki i kombinacija tako da taktika i strategija imaju veliki značaj. Može se reći da dva trenera igraju šah sa živim figurama, timovi broje po 50-tak igrača i 10-tak trenera.

Šta je lakše, biti na terenu, ili van njega kao trener?

-Mnogo je lakše biti igrač, svakako. Biti trener u ovom sportu je otprilike kao i biti general u ratu. Rad sa tolikim brojem igrača je zaista zahtevan. Treniranje, uigravanje, analiza protivnika, priprema i vođenja utakmica, zahteva veliku energiju i mnogo vremena. I kao i u svim ostalim sportovima, kad se podvuče crta, trener je taj koji kriv za sve loše i sve dobro.

Koji uspeh bi izdvojili u Vašoj karijeri, čime se najviše ponosite?

-Uopšte sam ponosan na bavljenje sportom, imao sam priliku da se bavim različitim sportovima što me veoma ispunjava kao sportistu. Imao sam mnogo uspeha koji su vrlo lični, gde sam uspevao da pobedim sebe, izborim se povredama i problemima, budem bolji igrač, čovek, kao što već rekoh, da pomeram granice. Ako gledamo ono što je merljivo, onda je najveći uspeh bronzana medalja na Evropskom prvenstvu 2016 sa Fleg Reprezentacijom Srbije U15. To je ujedno i najveći uspeh ovog sporta od kada se igra u našim krajevima.

Kakvo je stanje američkog fudbala u Sremskoj Mitrovici, i uopšte u Srbiji? Šta je to što po Vašem mišljenu može da se poboljša?

-Američki fudbal u SM i uopšte u Srbiji je posle početnog entuzijazma u stagnaciji. Postoji 30-tak klubova koji igraju u tri lige ali sa izuzetkom velikih centara Kragujevca i Beograda svi se prilično naprežu da prežive… Dobro je što se radi sa mlađim kategorijama i što one u većini klubova postoje. Raditi sa mladima je suština i tu ima još mnogo prostora za rad koji će nam u narednim godinama poboljšati situaciju. Sremska Mitrovica ima najstariji klub američkog fudbala na ovim prostorima a Legionari su veliko ime u ovom sportu. Postojati ovoliko godina je samo po sebi veliki uspeh a nedostatak novca i igrača je nešto
što je prisutno od prvog dana.

Da li imate neku poruku za mladje naraštaje koji možda razmišljajju da počnu da se bave sportom?
– Mladi treba da se bave sportom, sport je nešto što je jako važno za mlade. Tu će naučiti da se bore, da gube, pobeđuju, da pruže ruku protivniku, da ne odustaju, naučiće da ulože svoje vreme i energiju da bi postigli nešto, izgradiće svoje ličnosti i imati sistem vrednosti, uopšte biće spremniji za svakodnevnu borbu i prepreke koje život nosi.