Srem na udaru arheološke mafije

Ceo Srem bogat antikvitetima još iz neolita na udaru je arheološke mafije, koja dobro uhodanim ilegalnim kanalima kulturno blago od novčića do oružja iskopano na njivama plasira u ruke privatnih kolekcionara na zapadu.

-Situacija je katastrofalna, ali mi stručnjaci malo šta tu možemo! Divlji arheolozi ’’naoružani’’ metal-detektorima, a često i pravim naoružanjem, odlično poznaju arheologiju ovih terena, dok je šteta koju nanose lokalitetima ogromna. Za sobom ostavljaju pustoš, oskranavljene ostave i nalazišta, zbog nekoliko vrednih komada unište sve čega se dočepaju, nemoćno širi ruke arheolog Miroslav Jesretić, viši kustos Muzeja Srema u Sremskoj Mitrovici.

Ceo Srem je jedan veliki lokalitet, a ogromne jame kao posledica divljih arheoloških iskopavanja mogu se sresti u celom regionu. Sama Sremska Mitrovica trajanjem od sedam milenijuma od neolita, preko Kelta, Rimljana, Avara, Slovena i Vizantijskog kulturnog nasleđa, predstavlja bogato nalazište.

’’Divlji’’ arheolozi na sremskim njivama

Iako se krijumčari sve od oružja, nakita, grnčarije, najčešći objekat ilegalne trgovine su novčići, čija cena na crnom tržištu varira od 100 evra do 100 hiljada evra, zavisno od toga da li je reč o unikatu, iz koje kovnice potiče ili iz kog perioda. Krijumčari često seljacima nude besplatno duboko oranje, s tim da sve što se vredno u zemlji pronađe pripadne njima.

Po Zakonu o zaštiti kulturnih dobara sve što je pod zemljom ili vodom državna je svojina, ali kad iskopavanje vrše’’divlji’’ arheolozi o antikvitetima ne postoji dokumentacija, upozoravaju stručnjaci.

Dok traju zvanična iskopavanja organizuje se i čuvarsko obezbeđenje, ali čim se završe nalazišta ostaju potpuno nebranjena i prepuštena na milost i nemilost pljačkašima koji u potpunosti ’’očiste’’ teren.

foto:Narcisa B.

Kolekcionari opsedaju Mitrovicu

-Mitrovicu javno posećuju domaći i strani kolekcionari, a na intenertu čak postoje strane za prodaju antikviteta ilegalno iskopanih sa ovih terena. Građani nas zovu i sami prijavljuju pljačkaše koji se u svako doba mogu videti na sremskim njivama kako metal-detektorima pretražuju terene. Mi to prijavimo policiji, ali su kazne male, krivci se uglavnom provuku sa uslovnim kaznama, kaže Jesretić.

U Zavodu za zaštitu spomenika kulture u Sremskoj Mitrovici postoji validna dokumentacija i mape svih arheoloških lokaliteta u Sremu, koji zbog opasnosti od zloupotreba nisu dostupni javnosti.

-Nizak standard u našoj zemlji i mogućnost brze zarade pogoduju razvoju ilegalnog tržišta antikvitetima. Svemu tome doprinosi i nepostojanje svesti o značaju očuvanja nalazišta i nalaza. Samo velikim zajedničkim angažovanjem sudstva, policije i nas stručnjaka možemo stati na put izuzetno organizovanoj arheološkoj mafiji i zaustaviti odliv našeg kulturnog blaga, upozorava arheolog Biljana Lučić iz Zavoda za zaštitu spomenika kulture u Sremskoj Mitrovici.

U poslednji čas spasen Avarski pojas iz ruku krujumčara

U Sremskoj Mitrovici je bilo slučajeva da su zahvaljujući akciji policije prekinuti ilegalni putevi krijumčara, a zaplenjeni antikviteti predati Muzeju Srema. Jednom takvom akcijom 1992.godine unikatan zlatni pojas iz 6.veka neprocenjive vrednosti, ukrašen dijamantima  za koji se pretpostavlja da je pripadao avarskom vođi Bajanu ili njegovoim sinovima, iskopan po tvrđenju krijumčara kod sela Čalme, postao je deo bogate kolekcije Muzeja Srema.

Srebrna kopča krijumčarenjem iz Srema dospela u Metropoliten

Čuvena srebrna kopča iz šestog veka velike kulturne vrednosti, vlasništvo Muzeja Srema, još uvek nije vraćena iz Metropoliten muzeja u Njujorku, gde je dospela još pre dve decenije ilegalnim krijumčarskim kanalima.

sremska-mitrovica02-konstantinovi-zlatnici-neprocenjive-vrednosti-foto-narcisa-bozic

Pegan za Konstantinove zlatnike nudio petsto miliona dolara

Sirmijum i Sremska Mitrovica u žižu svetske javnosti dospeli su 1973.godine kada je na lokalitetu u centru grada pronađeno 33 rimska zlatnika, među kojima i četiri sa likom cara Konstantina neprocenjive vrenosti, jer su unikati koje ne poseduje nijedan muzej, niti kolekcionar u svetu.

Poznati američki kolekcionar Pegan tada je nudio petsto miliona dolara za ova četiri antikviteta. Čak je predlagao gradskim vlastima Sremske Mitrovice izmeštanje centra grada na drugu lokaciju ne bi li se izvršila temeljna iskopavanja u potrazi za legendarnom zlatnom kapijom Sirmijuma i drugim blagom.

No, kako po našem Zakonu o zaštiti kulturnih dobara to nije bilo moguće Konstantinovi zlatnici čuvaju se u trezoru u Sremskoj Mitrovici, dok posetioci Muzeja Srema mogu videti njihove verne replike.

Zlatni avarski pojas procenjen na deset miliona evra

Mada su u svetu pronađena još dva slična pojasa sremski po vrhunskoj izradi predstavlja jedinstven primerak..

Sastavljen je od 11 kopči od 22-karatnog zlata, ukrašen dragim i poludragim kamenjem i prema nezvaničnim procenama stručnjaka vredi oko deset miliona evra.

Još je i pokojni arheolog Vladislav Popović, vrhunski poznavalac Sirmijuma isticao da njegova ogromna vrednost nije u plemenitim metalima, već u minucioznoj izradi vizantijskih majstora.

Izrađen je u tehnici livenja, ukrašen rovašenjem, filigranom, granulacijom i umetanjem, pa od samog pogleda na njega posmatraču zastaje dah, uveravaju stručnjaci u Muzeju Srema, koji su ga jedino videli, jer se zbog bezbenosti čuva u trezoru u Sremskoj Mitrovici, dok posetioci Muzeja Srema mogu da vide njegovu 3D prezentaciju.

Autor: Narcisa Božić