Srbiji preti nestanak TREĆINE biljnih i životinjskih vrsta

Pixabay
Sa planete Zemlje iščezla je 31 biljna i životinjska vrsta u poslednjih godinu dana.

Međunarodna unija za zaštitu prirode upozorava da je u riziku da potpuno nestane trećina od oko 130.000 ugroženih vrsta sa „crvene liste“. I u Srbiji je pred nestankom 30 odsto vrsta.

Evropski prirodnjaci su uspeli da spasu 26 vrsta, među kojima je i evropski bizon. U Evropi sada postoji 47 krda bizona koji se slobodno kreću. Njihova populacija u divljini porasla je u poslednjih 16 godina sa 1.800 na preko 6.200 jedinki.

Zaštita je potrebna i mnogim drugim životinjama. U proteklih 40 godina iz prirode je nestalo više od 50 odsto jedinki divljih vrsta. Lavovi i tigrovi su iščezli sa 95 odsto teritorija koje su bile njihova staništa. Procenjuje se da u divljini živi najviše 20.000 lavova, prenosi RTS.

U prirodi imamo manje od četiri hiljade tigrova, što znači da u zoo-vrtu imamo više tigrova nego u prirodi. Ono što je dobro jeste da zaštita pokazuje rezultate tako da je njihov broj porastao za par stotina. Mi imamo u Africi manje od pola miliona slonova trenutno, imamo samo 17.000 medveda, 17.000 vukova u Evropi„, istakla je Duška Dimović iz Svetskog fonda za prirodu.

Ugroženi su i svi svetski slatkovodni delfini, neke vrste ajkula, kitova. Neke vrste nosoroga potpuno su nestale.

Ugroženost biljaka i životinja u Srbiji prati globalni trend, 30 odsto vrsta je pred nestankom ukoliko ne promenimo odnos prema prirodi.

Recimo imamo crnog daždevnjaka, kao izuzetno ugroženu vrstu u Srbiji. Imamo i veliku droplju čija se populacija u Srbiji smanjila na manje od deset jedinki i, s druge strane, imamo zanimljive primere modrovrana, stepskog sokola, orla krstaša, gde sada imamo tri gnezdeća para u Srbiji„, napominje Boris Erg iz Međunarodne unije za zaštitu prirode.

„Ono što je dobro za Srbiju je da zaštita medveda pokazuje rezultate, procenjuje se da ima 120 medveda u čitavoj zemlji i taj broj polako raste“, istakla je Duška Dimović za RTS.

Pred nestankom je trećina od 430 vrsta hrasta. U opasnosti je i Pančićeva omorika, koja se suši zbog klimatskih promena i zagađenja vazduha.

 

Autor: RTS