Srbija i srpske zemlje na Balkanu: Znameniti vladari – Konstantin Bodin

Bodin je jedan od sinova Kralja Mihaila I Vojisavljevića. Kao mladić ratovao je u ustanku protiv Vizantije u unutrašnjosti Balkana. Bio je prvi Srbin proglašen za cara.

Tako su ga i Bugari proglasili za svog cara Petra III. Međutim taj ustanak nije uspeo , te je Bodin postao „samo“ srpski kralj po čevoj smrti. Na vlast je došao 1081.godine po očevoj smrti, a pre dolaska na presto sklopio je brak sa normanskom princezom Jakvintom iz Barija. 1081.godine je povukao svoju vojsku iz okoline Drača, gde je trebao da pomogne Vizantiji protiv Normana.

Odmah na početku vladavine morao je da smiri pobunu svog strica Radoslava u Travuniji. Vrlo brzo je osigurao da njegovi rođaci stric Radoslav u Travuniji, brat Petrislav u Raški, te Stefan knez Bosne( koji mu je takođe verovatno rođak) priznaju njegovu vrhovnu vlast.

Međutim jedinstvena država Vojisavljevića nije dugo živela. U odnosu na primorje prvi se
osamostalio Vukan župan raške i njegov sinovac. Tako je Vukan postavio vremenom
Rašku kao najveću srpsku državu, a potomak njegovog brata Marka bio je Stefan Nemanja.

Za vreme Konstantina Bodina nastao je sukob Bara i Dubrovnika za rimo- katoličke dijaceze u srpskim zemljama. Taj sukob u srpskom primorju nikada nije završen, a na veliku žalost Srba, tokom 19.veka u primorju je Habzburška monarhije krenula u proces rasrbljivanja Srba rimske vere. Prosto je neverovatno do čega je po srpski narod doveo sukob Nemačkog carstva i Istočnog rimskog carstva 1054.godine Bodin je poput svog oca Mihaila opsedao i zauzeo Dubrovnik, a ratovao je sa Normanima protiv Vizantije kod Drača 1083/1084.godine.

Međutim posle tih događaja njegov bratanac Vukan postaje moćniji srpski gospodar od svog strica Kralja Konstantina Bodina. Istorijski izvori nam otkrivaju i plan Bodina i Jakvinte da pobiju sve rođake koji bi u srpskim zemljama mogli da ugroze vlast njihovih sinova. Međutim posle bitke kod Lipljana 1095.godine gde je Vukan tukao Romeje, postalo je jasno da je sada Raška vodeća sila u srpskom svetu.

Bodin je prvi srpski vladar koji se sreo sa krstašima, tokom njihovog polaska u Prvi krstaški rat, koji je proglašen na saboru u Klermonu 1095.godine. Pre bitke kod Lipljana 1095.godine i Bodin je ratovao opet sa Dubrovnikom, kome je pomagala Vizantija ova opsada je trajala od 1092-1094. i nije uspešno završena. U sam grad Dubrovnik su se verovatno 1091.godine sklonili mnogi Bodinovi rođaci koje je hteo da likvidira.

Bodin je preminuo najverovatnije 1099.godine, a posle njega srpski vladari u primorju, bili su nemoćni pred Raškom i svojim rođacima Vukanovićima, a posle i Nemanjićima.

Prvi naslednici Bodinovi su nosili kraljevsku krunu, ali posle samo titulu kneza.

Nemanjići su svoje rođake konačno uklonili 1189.godine te su prestali da postoje i kao vazali. Posle Bodina prvi je vladao njegov sin Mihajlo II, ali njega je već 1102.godine skinuo Bodinov brat Dobroslav, koji se takođe nije dugo održao pošto ga je skinuo rođak Kočopar. Na kraju neko vreme se stabilizovala vlast pod kraljem Vladimirom bratancem Bodinovim od 1103-1114. Međutim posle toga na vlast dolazi Bodinov sin kralj Đorđe, koga sa vlasti svrgava Grubiša, Bodinov bratanac. Posle Grubiše vladari u Primorju nisu nosili titulu kralja, a to su bili Gradina, Radoslav, Mihajlo III i kneginja Desislava koju su 1189.godine proterali Nemanjići, direktni potomci Bodinovog brata Petrislava.

 

Srbija i srpske zemlje na Balkanu: Znameniti vladari – Knez Časlav