Srbija i srpske zemlje na Balkanu: Znamenite ličnosti i vladari – Stefan II Kotromanić

Oglas

Stefan II Kotromanić

Stefan II je bio sin bana Stefana I Kotromanića i Jelisavete, ćerke kralja Dragutina. Bio je spoj Nemanjića i Kotromanića. Za svog života ojačao je manju srpsku državu Bosnu. Najverovatnije je rođen 1292.godine, a imao je i dva mlađa brata Vladislava i Ninoslava. Posle ga je nasledio Vladislavov sin Tvrtko.

Stefan se ženio tri puta se ženio, prvi put ćerkom kneza Koruške Majnharda, drugi put ćerkom bugarskog cara, a treći put ćerkom poljskog velikaša Kazimira Jelisavetom. Imena prve dve žene nisu nam sa sigurnošću poznata. Imao je sina Vuka koji je mlad umro, te dve ćerke Katarinu i Jelisavetu koje su odrasle, imao je još dece koja su vrlo mlada umrla nepoznatih imena. Katarinu je udao za celjskog grofa Hermana, a Jelisavetu za ugarskog kralja Lajoša.

Veći deo zemalja njegovih predaka u trenutku njegovog odrastanja bio je zauzet od strane Šubića, vlastelina ugarskog kralja u Dalmaciji, međutim za narod, za crkvu bosansku, za lemstu, za njegove moćne rođake Nemanjiće, on je bio zakoniti vladar ove srpske oblasti. 1314.godine mu je preminuo otac, ali sem na krajnjem istoku, on vlast nije imao. Međutim pod pritiskom Mladen Šubić je pristao da mu vrati zemlje, koje nije mogao vojno da kontroliše. Šubići koji su mu priznali vlast, oslabili su tokom unutrašnjig sukoba u Ugarskoj, te ih je Kralj slomio vojno, a Stefan je to iskoristio da se osamostali i ojača, mada je formalno ostao vazal ugarskog kralja.

Majka mu je bila pravoslavna, otac jeretik koji je znao da se povije i pred istočnom i zapadnom crkvom, a u suštini tako i on. Prva i treća žena bile su mu rimske vera, a druga istočne vere. Uopšteno Kotromanići su bili prilagodljivi izmeću istočnog i zapadnog hrišćanstva, te velikog broja svojih bogumilskih podanika. Otprilike su jug, istok i Ozren bili pravoslavni, a ostatak teritorije bogumilski. Svoju teritoriju širio je preko teritorija pod vlašću Šubića, a napadao je i svoje rođake Nemanjiće.

1329.godine vojska Nemanjića pod Dušanovom komandom uništila je njegovu vojsku, te je jedva spasao živu glavu. Konstantno je bio u sukobu sa susednim ugarskim velikašima, pre svega u Dalmaciji, te je 1337.godine Ugarska razmišljala o opštem krstaškom ratu protiv Stefana. Međutim pre ratnika stigli su franjevački misionari koji su poprilično
bezuspešno pokušavali da učvrste rimsku veru, pre svega u centralnim delovima Bosne.

Uzimanje rubnih delova Dalmacije i Zahumlja povećalo je broj pravoslavnih i rimokatolika u njegovoj državi. Na kraju uspeo je da bude pobednik nad ugarskim velikašem Nelipcom, ali pred kraja Lajoša ipak nije smeo da stane i izaove ga.

Pošto je odbio da vrati pogranične predele Nemanjićima, njihova ogromna vojska 1350.godine po naređenju Dušana krenula je na Stefana, vrlo brzo bila je osvojena skoro cela banovina, međutim Dušan je morao da povuče vojsku zbog vizantijskog
napada na jugu, da se taj napad nije desilo verovatno bi ugasio dinastiju Kotromanića, te vojno ujedinio dve srpske države. Rat protiv rođaka Dušan je zvao ratom protiv prokletih babuna jeritika. Stefana je spasila sreća od Dušana, učvrstio je vlast i proširio teritoriju.

Nasledio ga je posle smrti bratanac Tvrtko, koji je postao Stefan Tvrtko, 1353.godine. Ime Stefan su Kotromanići uzeli po ugledu na svoje pretke i moćnije srpske vladare Nemanjiće.

Fotografije preuzete sa sr.wikipedia.org

Autor: Borisav Đondović, master istoričar, doktorand na odeljenju za istoriju Filozofskog fakulteta u Beogradu.

Srbija i srpske zemlje na Balkanu: Znamenite ličnosti i vladari – Prvi Kotromanići

Previous article„Grad i selo, ogledalo napretka i solidarnosti“: Martinčani vredni uprkos virusu COVID 19
Next articleVladu Georgievu zabranili ulazak u Crnu Goru na DESET godina