Srbija i srpske zemlje na Balkanu: Znamenite ličnosti i vladari – Knez Lazar Hrebeljanović-Kosovska bitka

Oglas

Lazar Hrebeljanović se rodio oko 1329.godine, odrastao je na Dušanovom dvoru gde je njegov otac bio logotet, otac mu se zvao Pribac. Posle je on bio stavilac na Dvoru cara Uroša. Uroš mu je dao titulu kneza između 1363, i 1365.godine.

Oženio je Milicu koja je bila potomak Vukana, Nemanjinog najstarijeg sina, sestra mu je bila udata za čelnika Musu, čiji su sinovi bili moćni velikaši Musići. Posle Maričke bitke 1371.godine krenuo je da širi svoju teritoriju, u savezu sa Tvrtkom je pobedio Nikolu Altomanovića, a sam je na severu potukao velikaša Radiča Brankovića te stigao do Dunava najkasnije do 1379.godine.

Svoju najstariju ćerku Maru udao je za moćnog velikaša Vuka Brankovića. Lazar je bio jedan od najvažnijih ljudi u izmirenju Srpske Pravoslavne Crkve i Carigrada 1375.godine. To je vreme posle Marice kada Turci nadiru sve više prema srpskim zemljama, Konstantin Dragaš i Marko Mrnjavčević postali su im vladari. Lazarev velikaš Crep Vukoslavić 1381.godine u okolini Pirota tuče Turke, posle Turci zauzimaju Niš, a Lazareva vojska ih je pobedila u bici na Pločniku 1386.godine. U bici na Saurskim poljima 1385.godine Turci su potukli Balšiće.

Vlatko Vuković uspeo je da ih pobedi u bici kod Bileće 1388.godine. Turci su se spremali za novi napad. Sledeće 1389.godine desiće se bitka koja će zauvek ostati urezana u svesti srpskog naroda. Murat turski sultan krenuo je sa velikom vojskom, procene istoričara su oko 30 000, da pokori Lazareve zemlje. Lazar je imao pomoć zeta Vuka Brankovića i Vlatka Vukovića sa odredima vojske kralja Stefana Tvrtka. Tu je bio i izbegli ugarski velikaš Ivaniš sa odredom od oko 200 ljudi. Srbi nisu uspeli da skupe više od 18 hiljada vojnika.

Bitka će se odigrati na Svetog proroka Amosa, u narodu dan poznat kao Vidovdan 28. juna 1389.godine. Bitka je bila žestoka, previše pojedinosti oko samog toga nije nam poznato, sigurno je da su se povukle snage Vlatka Vukovića, pošto nisu izdržale nalete, a da Vuk Branković nije izdao, već je nastavio posle Kosova da pruža otpor, Turci su ga zarobili posle uspešne opsade Skoplja 1389.godine.

Косовска битка — Википедија
Косовска битка — Википедија

Srpski knez je poginuo, ali i turski sultan Murat, njegov stariji sin Jakub, a Bajazit je preuzeo vlast. Nijedna strana nije izvojevala odlučujuću pobedu, Turci su morali privremeno da se povuku, ali Lazareva država nije imala snage da vodi dalji rat, a sa severa su je napali i Ugri, željni pljačke i plena.

Lazara je nasledio sin Stefan, a mlađa ćerka Olivera je poslata za ženu Bajazitu. Strašnije posledice za savremenike imala je Marička bitka, ali u svesti naroda je Kosovska najbitnija. Odlazak u sigurnu smrt protiv jačeg protivnika, neravnopravna borba za Hristovu veru, te pogibija vladara, te mučeništvo kosovskih junaka postali su sastavni deo srpskog identiteta. Bez Kosovskog mita nema Srbina.

Fotografije preuzete sa sr.wikipedia.org

 

Autor: Borisav Đondović, master istoričar, doktorand na odeljenju za istoriju Filozofskog fakulteta u Beogradu

Srbija i srpske zemlje na Balkanu: Znamenite ličnosti i vladari – Car Dušan Silni

Previous article150 kilometara na čas – Snažan vetar udario na Vršac!
Next articleBivšu devojku ugurao u taksi, pa je mučio u svojoj kući – U toku je potraga