Srbija i srpske zemlje na Balkanu – Srpsko viteštvo

Pixabay
Oglas

Srpsko viteštvo

Viteštvo je bilo razvijeno u srpskim zemljama srednjeg veka, na našu žalost u vekovima ropstva, mnogo činjenica je izgubljeno i zaboravljeno. Sigurno je najpoznatiji viteški red bio Red zmaja, koji je osnovao i Despot Stefan Lazarević, a najveći vitez mu je bio Uglješa Vlatković.

Iz zakonodavnih dokumenata vidimo da je postojao vojnički status u srpskoj državi, da su ratnici obično slavili Svetog Arhangela Mihaila i Svetog Đorđa.

Ilustracija

Imali smo Crepa Vukoslavića komandanta graničara, velikog pobednika nad Turcima 1381.godine. U knjigama koje se bave srednjim vekom imamo posebnu kategoriju srpski mač, vezano za specifične mačeve koji su kovani u Srbiji 13.veka.

Srpske ratnike su zapamtile i zapadne zemlje Evrope koje su sa Ugarima zajedno napadale Kralja Milutina. Dimitrije Vojinović je bio jedan od najvećih ratnika Moravske Srbije, a sve ukazuje da je on vodio napad grupe od 12 vitezova, koji je doveo do smrti turskog vladara Murata.

Tokom 15.veka imali smo mladog Nikolu Skobaljevića, koji je bio strah i trepet Turcima, poginuo je u borbi 1454.godine u okolini Leskovca, a njegov ratni drug Retrodrag Sitničar, zakleo se da će ga osvetiti. Retrodrag je 1459.godine u Smederevu pokušao da ubije sultana Mehmeda Osvajača. Međutim, nije uspeo i nabijen je na kolac u osvojenom srpskom gradu.

Znamo da su i u srpskim zemljama postojali viteški turniri. Međutim, nemamo sačuvane detaljne opise istih. Logično je pretpostaviti da su izgledali slično kao u drugim zemljama. Srpska konjica se borila i protiv Turaka, a i protiv Mongola na tlu male Azije. Srbi su bili na glasu kao ratnici i branitelji vere Hristove.

Danas u 21.veku srpsko viteštvo deluje daleko i izbledelo, a njime se bave samo manje grupe entuzijasta i udruženja.

Fotografije preuzete sa sr.wikipedia.org

Srbija i srpske zemlje na Balkanu: Znamenite ličnosti i vladari – Knez Lazar Hrebeljanović-Kosovska bitka

 

Autor: Borisav Đondović, master istoričar, doktorand na odeljenju za istoriju Filozofskog fakulteta u Beogradu

Previous articleZa sada vakcinisano 56,39% gradjana
Next articleMilijardu i po dinara za još 200 stanova za bezbednjake u Novom Sadu