Srbija i srpske zemlje na Balkanu: Bečki rat

Oglas

Posle završenog Kandijskog rata, Osmansko carstvo dobilo je novog moćnog pravoslavnog protivnika, koji je krenuo da potiskuje i Turke, ali i Poljake i da vraća stare svoje zemlje. Reč je o Rusiji. Pošto su potukli Poljake i podržali ustanak Bogdana Hmeljinckog, oslobađajući svoje pravoslavne sunarodnike Rusi su krenuli u ofanzivnu politiku prema Turcima.

Da kompenzuju poraz, Turci su krenuli na Poljsku, u početku su pobeđivali, ali smena na prestolu u Poljskoj dovela je Jana Sobjeskog na vlast, što je dovelo do mira na 20 godina. Pobedom ratne struje koja je htela da preokrene stagnaciju carstva, Mehmed IV rešio se da krene na Beč.

Za komandanta je bio izabran Kara Mustafa. Austrija nije bila spremna za rat, a
Leopold njihov car, nije ga ni očekivao. Ogromna turska vojska stigla je pred Beč, grad
je delovao pred padom. Međutim, dolazak Poljaka, na čelu sa Janom Sobjejskim i
udarpreko nepristupačnog terena, razbili su ovu opsadu, Turci su se povlačili u
neredu.

Austrijanci, čija vojska je bila puna Srba, napredovali su na jug, pod komandom mladog energičnog Eugena Savojskog. Kara Mustafa je pogubljen u Beogradu.

Eugen Savojski je stigao do Skoplja, do Sarajeva koje je spalio, Srbi od Segedina do
Ohrida ustali su protiv osmanlija, nada u vaskrs srpske države se obnovila, Srbi u brdima Hercegovine takođe su krenuli na Turke. Međutim, reorganizovani turski napad gurnuo je hrišćane na sever, Srbi iz stare Srbije, pre svega od Ohrida do Skoplja pokrenuli su se na seobu sa patrijarhom Arsenijem Čarnojevićem.

Protiv Turaka su krenuli i Mlečani u Rusi. Posle bitke kod Slankamena 1691.godine i Sente
1697.godine rat je završen. Mir je potpisan u Sremskim Karlovcima 1699.godine, prvi put je korišćen okrugli sto, za takve svrhe, mnoge srpske zemlje promenile su gospodara. Dalmacija je dobrim delom pripala Mlecima, a Tursci su izbačeni iz Bačke, Banate i gornjeg Srema. Izbegli Srbi sa patrijarhom naseljeni su u Mađarsku, a ne mđu svoje sunarodnike u Bačkoj, Banatu i dočekali su smrt u ustanku Ferenca Rakocija od 1703-1711.godine. Smanjio se broj Srba pod vlašću Osmanlija, a povećao pod vlašću Venecije i Beča, koji će krenuti u pokušaje prekrštavanja Srba, još odlučnije nego posle Dugog rat.

Fotografije preuzete sa sr.wikipedia.org

 

Autor: Borisav Đondović, master istoričar, doktorand na odeljenju za istoriju Filozofskog fakulteta u Beogradu

 

Srbija i srpske zemlje na Balkanu: Kandijski rat

Previous articleTOKIO 2020 Raspored za četvrtak: Kajakaši i Sinančević
Next articleBodibilder preminuo OD KOVIDA: Bio je u „punoj snazi“ a umro od opakog virusa