SPASOJE TUBIĆ I FK MITROS- NERAZDVOJNI DUO

Jedan od najmlađih fudbalskih klubova u opštini Sremska Mitrovica je FK Mitros. Ekipa Mitrosa se takmiči u Mol Srem.

Na čelu kluba je mladi mitrovački privrednik, Spasoje Tubić. Tubić, i sam nekada fudbaler vrlo dobro zna kako funkionišu fudbalski klubovi. Svoje znanje i sada primenjuje kao sportski radnik u klubu koji mu je kako i sam kaže obeležio deo života.

Koliko dugo ste u fudbalu? Kako je tekao Vaš fudbalski put? Koji su najveći izazovi sa kojima ste se do sada susreli?

–U svetu fudbala sam između 25-30 godina. Igračku karijeru sam počeo, odnosno prve fudbalske korake napravio u Drini iz Ljubovije. Tu sam bio u selekciji petlića i mlađih pionira. Put me dalje vodi u Sremsku Mitrovicu gde sam odmah nastavio u mlađim pionirima FK Srem ( 8 godina ) gde sam proveo najlepše dane mog detinjstva, odnosno odrastanja.

Prošao sam u FK Srem sve mlađe kategorije ( pioniri, kadeti, omladinci) i upisao i jednu i po sezonu u prvom timu ( seniori.). To je bio veoma lep period fudbalske karijere jer se igrala kvalitetna liga Vojvodine.

Klub je bio dobro organizovan i rad je funkcionisao na zdravim osnovama u kom je bila zastupljena stručnost školovanih trenera. Posle toga sam imao kratke boravke u FK Železnik Beograd ( 1 sezonu), FK Sloga Erdevik ( 6 meseci ), FK Podrinje Mačvanska Mitrovica ( 6 meseci ), FK Budućnost Salaš Noćajski ( 1 i po sezonu ), FK Radnički Sremska Mitrovica ( 2 i po godine ) i na kraju FK Mitros ( 7 godina ) gde sam i završio moju fudbalsku karijeru.

Svi klubovi su mi ostali u lepom sećanju i uvek ću pamtiti boravak u njima. Evo i sada kao neko ko je ostao još u fudbalu sa svima imam uspešnu sportsku saradnju. Ako bi morao da biram izdvojio bi dve velike fudbalske ljubavi , a to se vidi i po najvećem stažu u njima a to su ona iz detinjstva FK Srem i posle toga a i sada trenutno FK Mitros.

Najveći izazovi sa kojima sam se susretao do sada su bili upravo igrači protiv kojih sam igrao za FK Srem širom Vojvodine kao i treneri koji su vodili te ekipe. Neki rezultatski izazovi su bili svakako dva ulazka za dve godine FK Mitrosa od Opštinske lige do Sremske. Kao trenera ( FK Mitros ) najveći izazov mi je do sada
vođenje ekipe u Sremskoj ligi sa 32 godine.

Kakvo je stanje u FK Mitros, na koji način opstajete? Kakve su ambicije za ovu polusezonu, možda i neku blisku budućnost?

-FK Mitros je jedan od najmlađih klubova na teritoriji opštine Sremska Mitrovica.
Klub živi na zdravim životnim i sportskim osnovama. Upravo to me je zadržalo u ovom klubu toliko i to je razlog što sam i dalje u sportu. Iskreno srećan sam što sam u takvom okruženju. Trenutno se takmičimo u Mol Srem ( Druga Sremska
liga ).

Finansiramo se kao i mnogi klubovi na teritoriji opštine Sremska Mitrovica. Pola troškova pokrivamo sredstvima koje dobijamo iz lokalne samouprave grada.
Drugu polovinu zatvaramo kroz razna spoonzorstva privatnih preduzeća iz grada na čemu sam im svima ovom prilikom zahvalan. Verujte nije lagano da u današnje vreme klubovi opstaju, svi koji rade u sportskim klubovima upravo to i znaju.

Što se tiče ambicija kluba one se svake sezone svode na dobro odrađen trenažni proces (dobre pripreme). Zdrava atmosfera unutar i oko kluba i stalno podmlađivanje ekipe, pružanje šanse mladim igračima. Imamo prednost što se nalazimo u gradu i što mnogi mlađi igrači žele da dođu kod nas. Upravo iz razloga
razvijanja , dobrog rada i dalje fudbalske afirmacije kroz naš klub.

Što se tiče rezultatskih ambicija kluba o njima je uvek nezahvalno pričati. Ja o njima izbegavam da govorim. Uvek mi je bitnije dobro pripemiti ekipu, izgraditi dobre međuljudske odnose pa rezultat dođe sam po sebi. Ali evo odgovoriću vam.

Trenutno smo na 6. mestu na tabeli i neke rezultatske ambicije uprave kluba su da se zadržimo u gornjem delu tabele. Na kraju koje mesto ćemo zauzeti na tabeli zavisi od mnogo fudbalskih faktora.

Vlasnik ste uspešne kompanije. Koliko godina poslujete, čime se sve Vaša kompanija bavi?

-Neretko volim i da pričam o svom preduzeću odnosno kompaniji, jer priča je uvek i previše a treba mnogo rada. A da Vas ispravim otac je vlasnik kompanije ja sam još uvek radnik dok ne dođe vreme da ga nasledim. Zato i kažem da je trebalo mnogo rada i životnog odricanja. Na prvom mestu mog oca i ostalih zaposlenih da bi firma funcionisala i opstala evo skoro 30 godina pod nazivom “Tabex”.

Mi kao privatna firma zapošljavamo oko 30 radnika a bavimo se proizvodnjom poljoprivrednih mašina i otkupom duvana. U kooperaciji sa 60 proizvođača širom Srema i Mačve. Ja sam upravo, odnosno moj sektor poslovanja je proizvodnja duvana.

To mi je mnogo pomoglo i u sportu jer taj porodični odnos sa koperantima duvana odnosno upoznavanje velikog broj proizvođača, normalnih i vrednih ljudi sa sela mi je pomoglo u sportu jer sam kroz fudbal takođe uzpoznao mnogo dobrih ljudi i zahvalan sam bogu na tome.