Šopska salata – kako je dobila ime

SHARE
Foto: .domacica.com

Po kome je čuvena salata od paradajza, krastavaca, luka, paprike, posuta sirom i začinjena uljem, dobila ime?

vojvodinainfo

Šopska salata je tradicionalno jelo balkanske (najviše srpske, bugarske, makedonske i češke) kuhinje, a ime je dobila po Šopima.

Neki od naučnika smatraju da su Šopi potomci jednog od osam plemena Pečenega, koje je car Konstantin Sedmi Porfirogenit nazivao Tsoponi, naseljeni između Kratova i Sofije, kako u knjizi „Balkanski svetovi” navodi Trajan Stojanović.

Feliks Kanić u svom putopisu „Srbija” je zabeležio da „Šopovi žive na teritoriji balkanskog prevoja Ginci do južno od Sofije”.

Šopskih porodica ima i u timočkom slivu, u okolini Zaječara. Oni se u tom kraju nazivaju i Tetevencima po gradu Tetevenu u Bugarskoj iz čije okoline su se raselili u toku 18. veka.

Jovan Cvijić je utvrdio da su ovo iseljavanje izazvali zulumi turskih pljačkaških četa u kojima je bilo i Arbanasa. On navodi  da su „Šopi između Vrace i Vidina bežali u Staru planinu, neki su prešli Dunav i iselili se u Vlašku, Besarabiju i Banat”. Dolazeći u naše krajeve mešaju se sa Vlasima, Srbima i Cincarima i jedni drugima prenose svoj jezik, kulturu pa i način ishrane. Bavili su se stočarstvom i u svojim katunima ili bačijama, gde su preko leta boravili isterujući ovce na ispašu, spremali kvalitetan sir (nisu vadili kajmak). I eto svetski poznate salate.

Izvor: nationalgeographic.rs

vojvodinainfo