Sombor: U selu Doroslovu uslužnim tovom stižu do profita
Sombor – U Doroslovu farmer Ronald Holo pokrenuo je uslužni tov svinja sa individualnim stočnim gazdinstvima. To će biti od obostranog interesa, a prvenstveno za proizvodnju domaćih tovljenika. Posebno jer Srbija uvozi čak oko 40 odsto, pa je tržište poprilično otvoreno. U ovaj posao biće uključeno oko 50 porodica, što će biti i od ekonomskog značaja za selo.
Preduzetnik i farmer Ronald Holo iz Doroslova proširuje proizvodnju svinja uslužnim tovom. Kao i saradnjom sa individualnim poljoprivrednim i stočarskim gazdinstvima. On tvrdi da su se stvorili odlični uslovi za ponovno razvijanje ove stočarske grane. Dosadašnji plasman svinja iz Holove farme bio je 4.500 tovljenika, od čega 10 odsto uslužnog tova.
Cilj je da u toku 2018. godine bude uključeno do 50 kooperanata iz Doroslova koji će utoviti 15.000 svinja. To će ukupno i zajedno sa proizvodnjom najvećeg odgajivača u Zapadbnobačkom okrugu iznositi 25.000 tovljenika.
„Našli smo zajednički interes sa kooperantima, gde bi zajednički mogli raditi na tome da naši ljudi ostaju na selu, da žive na selu i da solidno zarađuju. Osiguraćemo sve što je potrebno, a naročito prasad i hranu. Meštani, koji nam se priključuju, uglavnom imaju objekte, neki od njih stare, a neki one koje će adaptirati, dok ima i onih koji bi da grade i najsavremenije farme, “ rekao je Ronald Holo.
Dugogodišnji odgajivač će kooperantima osigurati životinje i kvalitetnu hranu za kompletan tov. Po kilogramu prirasta biće plaćeni ugovorenom fiksnom cenom plaćaće ugovorenu fiksnu cenu od 12 evro centi.
Holo je naglasio, „Sve više i više nam treba svinja na tržištu koje je otvoreno. Pošto Srbija uvozi oko 40 odsto svinja. Sa druge strane mislim da smo napravili odličan dogovor sa kooperantima i što se tiče poljoprivredne proizvodnje. Koristi će se prirodno đubrivo odnosno stajnjak koji će poboljšati kvalitet zemljišta“.
Farmeri koji se bave malom proizvodnjom se nadaju da će putem ovog biznisa i čitavo selo Doroslov da se preporodi i da će živnuti. Najveći deo stočne proizvodnje sa ove farme završi u domaćoj klaničnoj industriji, dok će priplodni materijal izvoziti u Bosnu i Hercegovinu, Crnu Goru i Makedoniju.
