Foto: spc.rs
U narodu je ovaj datum znan i kao hajdučki rastanak
Dan Svetog velikomučenika Dimitrija, u narodu poznatiji kao Mitrovdan, slavi se 8. novembra po novom kalendaru. Kako kažu narodna verovanja, uoči Mitrovdana i Đurđevdana trebalo bi da je svako kod svoje kuće, a ovaj datum se u narodu označava i kao hajdučki rastanak i doba godine kada počinje zima.
Kao zaštitnik Soluna, sveti Dimitrije mnogo se puta javljao i mnogo puta spasao Solun velike bede. Čudesima njegovim, smatra se, nema broja. Svetog Dimitrija Rusi smatraju pokroviteljem Sibira, koji je osvojen i Rusiji prisvojen 26. oktobra 1581. godine.
U srpskom narodu Mitrovdan je jedna od većih slava, krsno ime nekih esnafa i dan održavanja zavetine u mnogim mestima. Kako kažu narodna verovanja, uoči Mitrovdana i Đurđevdana trebalo bi da je svako kod svoje kuće, jer ko tada ne bude u svom domu, taj će se preko cele godine noćivati po tuđim kućama.
Običaj je kod našeg naroda da se na Mitrovdan otpuštaju sluge kojima je istekao ugovor i iznajmljuju nove.
Smatra se da je vreme posle Mitrovdana varljivo, odnosno da zima može svakog časa da iznenadi, pa se zato učvrstilo mišljenje da je loša sreća ako se nešto ostavi za posle velikog praznika.
Za Mitrovdan se veruje i da predskazuje kakva će biti zima. Ako je dan sunčan, navodno će zima biti blaga, sa malo izuzetno hladnih dana. Ako na Mitrovdan padne sneg, veruje se da će se zadržati sve do aprila.
U Srbiji postoji i verovanje da na Mitrovdan ne treba grditi malu decu, koliko god da su pogrešila ili bezobrazna, jer će navodno onda cele godine biti nestašna.
Kod Srba je davnašnji običaj da Dimitriji imaju nadimke Mita i Mitar, zbog čega je i dan Svetog Dimitrija dobio narodni naziv Mitrovdan.
