SIMBOL JUGOSLAVIJE Crveni kiosci za viršle

Foto: Muzej arhitekture i dizajna u Ljubljani
Oglas

Svako ko je imao prilike da odrasta u sedamdesetim i osamdesetim godinama, sigurno se sa setom seća jednog od simbola Beograda, pa i Jugoslavije, crvenih kioska PKB-a, iz kojih su dolazile „najukusnije viršle na svetu“.

Poljoprivredni kombinat Beograd bio je najveće preduzeće socijalističkog doba, sa ogromnim proizvodnim i prehrambenim kapacitetima. Čelnici preduzeća krajem 60-ih godina su došli na ideju prodaje hrane na ulicama. Na sreću mnogih stanovnika Beograda, raspisuje se konkurs pod nazivom „Beogradski kiosk“, za arhitekte koji će zamisao sprovesti u delo, piše portal 011Info.

Tako 1967. godine na konkursu pobeđuje projekat mladog slovenačkog arhitekte Saše J. Mahtiga koji je sadržao plastične kioske, pod stručnim nazivom K67 ( K-kiosk, 67-godina kada su projektovani). Njih je bilo moguće postaviti samostalno ili kao udruženu kompoziciju i predloženi su u više boja poput plave, bele, žute i crvene.

Foto: I love Zrenjanin – K67 u Farkaždinu još uvek služi svrsi

Ovaj revolucionarni projekat je sa oduševljenjem primljen kod nas, a još kada je u kioske smeštena hrana za poneti, počela je nova epoha u Beogradu.

Iz crvenog kioska čulo se samo jedno pitanje: „Senf?“

Naš čuveni književnik i ljubitelj Beograda Momo Kapor je u svom tekstu „PKB nostalgija“ napisao:“Putovali smo po svetu i jeli sve moguće vrste kobasica, počev od kranjskih u ekspresima Beograd–Ljubljana. Probali smo, tako, paprene mađarske, najbolje francuske, i nemačke vurstele, londonske sosidže sa ukusom kuvane slame na buvljoj pijaci Portobelo Roud i njujorške hot-dogove sa kiselim kupusom – uzalud! Nijedne kobasice na svetu nisu bile ni prineti onima PKB-ovim“ .

Iako je imao prethodnika drvene konstrukcije, crveni kiosk je po pojavljivanju odneo svu slavu. Koncept prodaje viršli i kobasica na ulicama te 1967. godine, zaživeo je preko noći. Kiosk je bio jarko crvene boje, a na njemu su belom bojom bile ispisane 3 magične reči „Viršle u zemički“.

 

Sa prednje stane ga je krasilo veliko staklo kroz koje su gladni Beograđani gledali kako se sprema njihov omiljeni obrok. Unutrašnjost samog kioska bila je veoma mala i naizgled je bilo neverovatno da tu mogu da stanu dve osobe. Ali moglo je i više od toga.

Unutra su stajale dve tete, kako su iz milošte zvane, u svetloplavim radnim bluzama sa belim kapicama na glavi, obuvene u čuvene Borosane, teget boje. Ispred njih je stajao rešo koji je grejao dve velike izgrebane šerpe od rosfraja, u kojima je vrila ista voda za kuvanje ceo dan. Mnogi kažu da je to jedan od glavnih razloga zašto su viršle imale taj neodoljivi ukus. Pored njih je uvek bila, a gotovo i zauzimala pola kioska, velika providna vreća puna zemički. Svi koji su čekali u redu, izvirivali bi svaki put kada tete podignu poklopac, da vide da li će biti dovoljno za njih.

 

Izvor: 011Info

U nastavku na 011info.rs

android aplikacija
Previous articleDanas i sutra isplata naknade za nezaposlene
Next articleUniverexport i u Vrdniku