Foto: Pixabay
Rak štitne žlezde se razvija u štitnoj žlezdi, delu endokrinog sistema, koja proizvodi hormone koji regulišu telesnu temperaturu, srčani ritam i metabolizam. Pacijenti mogu da imaju asimptomatski karcinomom štitne žlezde, a bolest se može manifestovati i nizom tegoba.
Većina karcinoma štitne žlezde je visoko izlečiva. Lečenje uključuje hirurgiju, hemoterapiju, zračenje, hormonsku terapiju i terapiju radiojodom.
Šta je rak štitne žlezde?
Rak štitne žlezde se razvija u štitnoj žlezdi, maloj žlezdi u obliku leptira u osnovi vrata. Ova žlezda proizvodi hormone koji regulišu metabolizam – kako telo koristi energiju.
Hormoni štitne žlezde takođe pomažu u kontroli telesne temperature, krvnog pritiska i otkucaja srca.
Rak štitne žlezde, vrsta endokrinog raka, uglavnom se leči sa odličnom stopom izlečenja.
Koliko je čest rak štitne žlezde?
Žene imaju tri puta veću verovatnoću da obole od raka štitne žlezde u poređenju sa muškarcima. Bolest se obično dijagnostikuje kod žena u 40-im i 50-im godinama i muškaraca u 60-im i 70-im godinama. Čak i deca mogu da razviju bolest.
Koje su vrste raka štitne žlezde?
Rak štitne žlezde deli se na osnovu vrste ćelija iz kojih rak raste.
Vrste raka štitne žlezde uključuju:
- Papilarni – do 80 odsto svih karcinoma štitne žlezde su papilarni. Ovaj tip raka raste sporo. Iako se papilarni karcinom štitne žlezde često širi na limfne čvorove u vratu, bolest veoma dobro reaguje na lečenje. Papilarni karcinom štitne žlezde je visoko izlečiv i retko je fatalan.
- Folikularni – folikularni rak štitne žlezde čini do 15 odsto dijagnoza raka štitne žlezde. Ovaj rak se verovatnije širi na kosti i organe, poput pluća. Metastatski rak – rak koji se širi, može biti teži za lečenje.
- Medularni – oko 2 odsto karcinoma štitne žlezde su medularni. Četvrtina ljudi sa medularnim karcinomom štitne žlezde ima porodičnu istoriju bolesti, a uzrok može da bude neispravan gen – genetska mutacija.
- Anaplastični – ovaj agresivni rak štitne žlezde je najteži tip za lečenje. Može brzo da raste i često se širi u okolno tkivo i druge delove tela. Ovaj retki tip raka čini oko 2 odsto dijagnoza raka štitne žlezde.
Faze raka štitne žlezde
Zdravstveni radnici koriste sistem stadijuma kako bi utvrdili da li se rak štitne žlezde proširio i koliko se proširio. Generalno, kada ćelije raka u štitnoj žlezdi metastaziraju, prvo se šire na obližnje strukture i limfne čvorove. Nakon toga, rak se može proširiti na udaljene limfne čvorove, organe i kosti.
Stadijumi raka štitne žlezde kreću se od 1 (I) do 4 (IV) a što je veći broj, to se rak više proširio.
Simptomi raka štitne žlezde
Lekar ali i sam pacijent može da napipa kvržicu ili izraslinu na vratu – čvor (nodus) na štitnoj žlezdi. Većina čvorova je benigna, ne predstavljaju rak a samo oko 3 od 20 čvorova na štitnoj žlezdi ispostavi se kao kancerogeni (maligni).
Ostali simptomi raka štitne žlezde su:
- Teškoće sa disanjem ili sa gutanjem
- Gubitak glasa – promuklost
- Otečeni limfni čvorovi u vratu
Koji su znaci da se rak štitne žlezde proširio?
Ako neko ima rak štitne žlezde koji se proširio (metastazirao) na druge delove tela, može da ima simptome kao što su:
- Umor
- Gubitak apetita
- Mučnina i povraćanje
- Neočekivani gubitak težine
Šta uzrokuje rak štitne žlezde?
Stručnjaci nisu sigurni zašto neke ćelije postaju kancerogene (maligne) i napadaju štitnu žlezdu. Određeni faktori, kao što su izloženost zračenju, ishrana sa niskim sadržajem joda i neispravni geni, mogu povećati rizik.
Ostali faktori rizika su:
- Uvećana štitna žlezda – gušavost
- Porodična istorija bolesti štitne žlezde ili raka štitne žlezde
- Tiroiditis – zapaljenje štitne žlezde
- Genske mutacije – koje uzrokuju endokrine bolesti, kao što je sindrom multiple endokrine neoplazije tipa 2A (MEN2A) ili tipa 2B (MEN2B).
- Nizak unos joda
- Gojaznost – visok indeks telesne mase
- Radioterapija za rak glave i vrata – posebno tokom detinjstva
- Izloženost radioaktivnim padavinama iz nuklearnog oružja ili nesreće u elektrani
Dijagnostikovanje raka štitne žlezde
Ako je uvećan čvor na štitnoj žlezdi ili postoje drugi znaci raka štitne žlezde, lekar može da naruči jedan ili više testova:
- Krvni testovi – test krvi štitne žlezde proverava nivoe hormona i meri da li štitna žlezda pravilno funkcioniše.
- Biopsija – tokom biopsije tankom iglom lekar uklanja ćelije iz štitne žlezde kako bi testirao prisustvo ćelija raka. Biopsija sentinelnog čvora može da utvrdi da li su se ćelije raka proširile na limfne čvorove. Lekar može da koristi ultrazvučnu tehnologiju za vođenje ovih postupaka biopsije.
- Skeniranje radiojodom – ovim testom može da se otkrije rak štitne žlezde i utvrdi da li se rak proširio. Za potrebe ovog teksta, proguta se pilula koja sadrži bezbednu količinu radioaktivnog joda (radiojoda). Tokom nekoliko sati, štitna žlezda apsorbuje jod, a lekar posebnim uređajem za meri količinu zračenja u žlezdi. Područja sa manjom radioaktivnošću zahtevaju dodatna testiranja kako bi se potvrdilo prisustvo raka.
- Skeniranje slika – skeniranje radioaktivnim jodom, kompjuterizovana tomografija (CT) i pozitronska emisiona tomografija (PET) mogu otkriti rak štitne žlezde i širenje raka.
