Putovanja kao strast ili potraga za samim sobom

SHARE
hr
Foto: Privatna arhiva

Jednom, pre izvesnog vremena, sam negde pročitala misao da su “putovanja vreme kada smo najbliži samima sebi“.

Vau, svidela mi se, eto…to objašnjava zašto volim da putujem…nije li logično, čarobni
trenutak susreta sa samim sobom…

Nije li čaroban taj trenutak kada pakujete kofere i kada svesno donosite odluku šta ćete poneti sa sobom i samo šta vam je dovoljno u narednom periodu. Ili, još bolje, čega ćete se odreći, jer vam nije neophodno u narednim danima življenja sa samim sobom…

I jednostavno kažete “e sada je dosta, pun mi je kofer“ i to je to… Tako lako i tako jednostavno.

I ipak, nikako sebi da dozvolimo da češće prepakujemo svoje kofere na životnom putu i odlučimo šta dalje nosimo sa sobom i šta je to što nam je korisno na daljem putovanju, a šta je ono sa čim je vreme da se raziđemo.

Osim toga, verujem da znate o čemu pričam kada kažem da su nam na putovanjima sva čula otvorena.

Sigurna sam da ste doživeli onaj osećaj kada nam je svaki trenutak dragocen, kada duboko udišemo i celim bićem uživamo u određenom predelu, zvuku, mirisu, ukusu ili dodiru vetra na sunčanim zracima.

Onaj osećaj kada smo prisutni. Onaj trenutak kada smo svesni dragocenosti svakog momenta i želimo da ga proživimo u potpunosti.

Ipak, ne bi li svaki tren mogao biti tako dragocen, tako važan i tako željan življenja?

Onda, kada je to tako, ne bi li bilo zabavno da istraživanje, dinamiku i potragu za nečim novim, kao i potpunu otvorenost primenimo sada i ovde?

Ne bi li život bio lepši kada bi ovaj princip bio naš životni stil i kada bismo primenjivali otvorenost na našem svakodnevnom putovanju. Kada bi konstantno menjali pravac i tako izbegli rutinu i upadanje u svakodnevicu ponavljajućih radnji od kojih se čini da vreme stoji. Od koji se čini da nema ništa novo. Od kojih se čini da je svaki dan isti i kao takav mogao se prespavati do nekog “novog jutra“ ili “novog sutra“.

Pitam se, ako smo već bili u prilici da živimo trenutak na mnogo inspirativniji način, koliko lako može biti preneti to što smo doživeli i primeniti u svakom danu…

I evo mene, u svakodnevnoj situaciji kako razmišljam “kako bi bilo da sam sada tamo negde na putovanju i kako bih planirala i kako organizovala ograničeno vreme“. I dopustim sebi da potpuno vratim taj osećaj i da ovaj novi dan obojim čarolijom dragocenosti, jedinstvenosti i neponovljivosti… Sada. Ovde.

Jer nije li svaki dan naše posebno životno putovanje i strast u potrazi za samim sobom?
I susret nas sa samima sobom…

putovanja
Foto: Privatna arhiva

Bojana Šajatović
Trener razvojnih veština

(Professional Coach, Trainer, NLP Master, Experienced HR)

Linkedin

Facebook