Presretačima ne umakne ni vozač koji juri 250 kilometara na sat

Image by PublicDomainPictures from Pixabay
Oglas

Pripadnici Uprave saobraćajne policije MUP-a, u petodnevnoj akciji pojačane kontrole svih učesnika u saobraćaju, a u cilju očuvanja što povoljnijeg stanja bezbednosti saobraćaja na putevima, kontrolisali su ukupno 53.621 vozilo i otkrili 25.878 prekršaja.

Gotovo polovina otkrivenih prekršaja bili su prekršaji prekoračenja brzine, ukupno 12.535. Kada je reč o ovom prekršaju, presretači su zaustavili devet vozača, uglavnom stranih državljana, koji su upravljali vozilom brzinom većom od 210 kilometara na sat.

Auto-presretači imaju uređaje koji mogu detektovati saobraćajne prestupe u tri i više traka. Novi automobili-presretači imaju motore od 380 konjskih snaga i opremljeni su savremenom tehnikom, u koju spada i 12 kamera postavljenih u branicima vozila. One u svim meteo-uslovima mogu zabeležiti sve vrste prekršaja. Imaju i sistem koji sam prepoznaje tablice, tako da saobraćajci istog trenutka mogu proveriti da li postoji potraga za njima i da li je vozilu istekla registracija.

Policajci u presretaču morali su da prođu posebnu obuku da bi mogli raditi taj zahtevan posao.

Institucija policijskih presretača, odnosno neobeleženih vozila koja patroliraju auto-putevima i kažnjavaju vozače koji širinu druma i dugačke pravce zloupotrebljavaju vozeći prebrzo, odavno je poznata na Zapadu kao jedno od najefikasnijih sredstava sprovođenja zakona o bezbednosti u saobraćaju.

Već neko vreme flota tamnih limuzina patrolira i našom mrežom auto-puteva.

Prvi pokušaj formiranja presretačke jedinice vezan je za izgradnju auto-puta „Bratstvo-jedinstvo” u SFRJ, kada je, po nekim informacijama, tadašnja Narodna milicija nabavila nekoliko poršea 911, koji su, nažalost, vrlo brzo oštećeni u zataškanim incidentima. Nakon toga, pa sve do pre nekoliko godina, na srpskim putevima nije bilo presretača, a naše „parče” auto-puta služilo je brojnim strancima da se opuste i „pritisnu gas do daske” nakon temeljno kontrolisanih hrvatskih ili mađarskih deonica.

Takvoj praksi došao je kraj jer je pre sedam godina oformljena jedinica policije namenjena kontroli vozila u pokretu, čiji je zadatak da patrolira, upozorava, sprečava i kažnjava svako kršenje zakona i ozbiljnije prekoračenje brzine. Pod kontrolom je celokupna domaća mreža auto-puteva, a u planu je postavljanje presretača i na važnijim magistralnim pravcima.

Po rečima nadležnih, ta jedinica koristi najmoderniju tehnologiju za snimanje i praćenje vozila na auto-putu, nove automobile snažnih motora, kao i grupu specijalno obučenih vozača. Zbog svega toga, u policijskim krugovima ta jedinica ponela je epitet „elitna”, kao što je to slučaj i u drugim zemljama.

Stručnjaci ističu da je, bez sumnje, taj potez MUP-a bio neophodan, ne samo da se njime prate svetski trendovi već i da se adekvatno odgovori na alarmantno velik broj saobraćajnih nesreća na našim putevima. Naime, osnovni „alat” za tu vrstu posla sastoji se iz potpuno novih modela automobila i elektronskih sistema snimanja montiranih u automobilu, koji pokrivaju prostor ne samo ispred vozila nego i sa strane i iza, a mogu meriti čak i brzinu automobila koji dolazi u susret, sa zanemarljivom mogućnošću greške. Visok kvalitet opreme omogućava snimanje pri svim vremenskim uslovima, pa čak i noću. Presretači mogu biti zaustavljeni pored puta i registrovati brzinu kretanja vozila.

Brzinu kontrolišu i motociklisti

Uz moćne automobile, za kontrolu brzine na auto-putevima u Srbiji, koja je, inače, od sredine maja 2020. povećana na 130 kilometara na sat, policija koristi i motocikle. Oni na srpskim putevima patroliraju od 2012. godine, a rade u paru, što znači da su uvek najmanje dva motocikla u neposrednoj blizini, zbog bezbednosti, kao i efikasnije kontrole i bolje pokrivenosti deonica puta. Motociklisti-presretači voze motocikle suzuki GSX-R 1000, koji postižu maksimalnu brzinu od 299 kilometara na čas.

Kada se prekršaj uoči, vozilo se prati uz neprestano snimanje, posle čega policija upozorava nesavesnog vozača zvučnim i svetlosnim signalima, a video-zapis o učinjenom prekršaju arhivira se i koristi kao dokument koji se predaje sudiji za prekršaje.

Po rečima zaposlenih iz kompanije koja je odgovorna za montiranje opreme u automobile, MUP Srbije je do sada nabavio 30 setova, što navodi na zaključak da je 30 automobila ili u funkciji policijskih presretača ili će to uskoro biti.

Za lovce na prekoračenje brzine MUP Srbije je, kažu poznavaoci, kupio vozila zaista adekvatna za tu funkciju. Naime, cilj je bio napraviti flotu brzih limuzina koje će biti neupadljive po svojoj spoljašnjosti. Izbor policije pao je na pasat s motorima 2,0 TFSI i 3,2 FSI, pežo 607 2,7 V6, škodu superb 2,8 V6 i BMV serija 3 i 5.

Svi automobili potpuno su novi, tamne su boje, a na prvi pogled ne razlikuju se od „civilnih” primeraka i svi imaju standardne registarske oznake raznih gradova u Srbiji. Jedini način da se prepoznaju je pažljivo posmatranje zadnjeg stakla, iza kojeg je LED displej na kojem se mogu ispisati komande ostalim vozačima prilikom preticanja, kao i prema maloj kameri, koju je gotovo nemoguće primetiti, a nalazi se iznad unutrašnjeg retrovizora. Realno, prilikom brzog prolaska pored presretača, skoro je nemoguće primetiti o kakvom se automobilu radi.

Iako se ne radi o supersportskim automobilima koje koriste razvijenije zemlje (porše 911 u Nemačkoj, lamborgini galardo u Italiji, jaguar u Velikoj Britaniji), ta vozila su sasvim dorasla zadatku. Naime, prilikom izbora, osim „neupadljivosti” u moru sličnih ili istih vozila na našim putevima, jedna od karakteristika bila je i snažan motor koji presretače lako i brzo dovodi do brzine od 200 kilometara na čas, kažu stručnjaci. Ta brzina uzima se kao limit do kojeg presretači idu. U slučaju da se praćeno vozilo ne zaustavlja ili čak ubrzava, alarmiraju se ostale jedinice Saobraćajne policije pa se „jurnjava” završava na naplatnoj rampi ili čak uz pomoć barikada.

(dnevnik.rs/D. Nikolić/M. Bozokin)

android aplikacija
Previous articlePomen Srbima poginulim na Petrovačkoj cesti
Next articleDanas je Trnova Petka, poslednji u nizu „ženskih praznika“: Veruje se da ovi običaji donose mir i napredak