Pravoslavni hrišćani danas obeležavaju Veliki petak

U znak sećanja na dan kada je Isus Hrist raspet na krstu na Golgoti, pravoslavni hrišćani danas obeležavaju Veliki petak.
To je za hrišćane dan velike žalosti. Obeležava se strogim postom, uzdržavanjem od  veselja i proslava. U narodnoj tradiciji je da se na Veliki petak ne rade poslovi u polju i kući.

Veliki petak se smatra najtužnijim danom hrišćanstva. Ne služi se liturgija u crkvama, osim ako se poklopi s Blagovestima. Pošto su zvona znak radosti, u pravoslavnoj crkvi, ne oglašavaju se od Velikog četvrtka do Vaskrsa.

Pravoslavni hrišćani u nedelju 8. aprila obeležavaju Vaskrs. Vaskrs je najveći hrišćanski praznik. Njime se obeležava događaj koji je sama suština hrišćanstva.

Patrijarh srpski Irinej sa arhijerejima SPC čestitali su Vaskrs svim hrišćanima koji ovaj praznik slave po Starom kalendaru. U Poslanici su poručili da nema danas čoveka, bio on vernik ili nevernik, koji ne bi želeo bar za trenutak da učestvuje u istinskoj radosti. Ali naročito u današnje vreme, te radosti i tog mira nema niotkuda.

Vaskrs uvek pada u prvu nedelju posle punog meseca iza prolećne ravnodnevnice i zato se ne praznuje istog datuma. Može da bude od 22. marta do 25. aprila prema julijanskom (od 4. aprila do 8. maja prema gregorijanskom kalendaru).

Vaskrsu prethodi Veliki post koji traje sedam nedelja.  Kod Srba, uobičajeno je da se ovaj praznik čestita sa „Hristos vaskrse“ a odgovara se sa „Vaistinu vaskrse“.

Vaskrs i narodna tradicija

Vaskrs nije toliko bogat običajima kao Božić, a razlog za to je, kako se pretpostavlja, upravo njegova pokretljivost.
Običaji za ovaj dan, vezani su sa crkvenim učenjem i crkvenom praksom. Jedna od specifičnosti Vaskrsa jeste u tome što je Srpska pravoslavna crkva usvojila neke paganske rituale, dala im hrišćanski pečat i vezala ih za praznik.

Narod je vremenom usvajao  crkvene rituale, poput pričešća, i interpretirao ih na svoj način.

Narodni vaskršnji običaji nisu bili vezani samo za taj dan, već su se odigravali i ranije. Kao primer za to može se navesti poslednja nedelja posta, koja se naziva Velikom nedeljom,. I pojedini dani u njoj, poput Velikog četvrtka i Velikog petka.

Unekim krajevima Srbije verovalo se da se tada sve zaustavlja: vode i vetrovi, a zemlja se trese, a u skladu sa tim i narod se ponašao. Tako na primer, žene u Homolju nisu se umivale i češljale na taj dan, a u Popovom polju seljaci nisu radili ništa sa iglama ili ekserima da ne bi povredili Hristove rane, a nisu pili ni vino jer su smatrali da tako piju njegovu krv.

Zabranjen je bio rad i u kući i na polju. Jedino je priprema za proslavu Vaskrsa bila dozvoljena. I običaj najspecifičniji za ovaj praznik, farbanje jaja. Uloga jajeta pojačava činjenicu da se ono smatralo izvorištem života.

Jaja se najčešće farbaju na Veliki četvrtak ili Veliki petak. Mogle su samo određene osobe to da rade i strogo poštujući pravila, prema narodnoj tradiciji.

Crvena boja se jedina smatrala obaveznom, a sve ostale su vremenom više upotrebljivane. Prema predanju jedan od vojnika koji je čuvao razapeto Hristovo telo je rekao da će Hrist ustati ukoliko pečeno pile snese crveno jaje.

Farbanje jaja u crveno nastalo je kao uspomena na taj događaj. Od svih ofarbanih crvenih jaja, najveći značaj ima prvo obojeno jaje. U narodu poznato kao stražar ili čuvarkuća. Sa kuvanim jajima, na Vaskrs, završavao se Veliki post.

Drugi važan običaj, vezan za Vaskrs, je pričešće. Ranije se pričešće osim u crkvama, obavljajo i u prirodi.

U Šumadiji je bio običaj da se pričest obavi u prirodi, jedenjem pupoljka leske ili glogovog lista i ispovedanjem. Zatim  u istočnoj i južnoj Srbiji, takav ritual se zvao komkanjem, a tokom njega, pre ručka su se drenove rese, trave zdravca i parčići uskršnjeg kolača potapali u vino.

Vaskrs predstavlja kraj sedmonedeljnog posta, poznatog kao Veliki post. U nekim delovima naše zemlje se oduvek iz tog razloga pripremala bogata praznička trpeza. Svečani ručak, obavezno je morao da sadrži uskršnje kolače kao i pečenicu od prasetine ili ovčetine.