Potpisan sporazum o viznoj liberalizaciji tzv. Kosova, „Priština“ daje rok od 8 meseci za zamenu srpskih pasoša

U Briselu je danas potpisan pravni sporazum Evropske unije (EU) za liberalizaciju viza za Kosovo.

Sporazum su potpisale predsednica Evropskog parlamenta Roberta Mecola i švedska ministarka Džesika Rozvalt, čija zemlja predsedava Savetom Evrope.

Objavljivanjem u Službenom glasniku EU, koje sledi za dvadesetak dana odluka o viznoj liberalizaciji stupa na snagu.

Evropski parlament juče je bez glasanja usvojio sporazum o viznoj liberalizaciji, a vlasnicima pasoša koji izdaju privremene prištinske institucije biće dozvoljeno da putuju u EU bez vize, u periodu do 90 dana u bilo kom periodu od 180 dana.

Vizna liberalizacija će stupiti na snagu kada se uspostavi Evropski sistem informacija i ovlašćenja za putovanja (ETIAS), najkasnije do 1. januara 2024. godine.

Bisljimi: Ko ima pasoš izdat u Beogradu, ima osam meseci da ga promeni

Zamenik premijera privremenih prištinskih institucija Besnik Bisljimi danas je izjavio da svi građani KiM imaju osam meseci da dobiju pasoš tzv. Kosova.

Na konferenciji nakon potpisivanja sporazuma vizne liberalizacije za građane tzv. Kosova, Bisljimi je, na pitanje šta je sa pasošima izdatim u Koordinacinoj upravi iz Beograda i da li se liberalizacija odnosi i na njih ili samo na pasoše koje izdaju privremene prištinske vlasti, on je odgovorio da Beograd nije na KiM i da svi imaju vremena do 1. januara da pasoš promene.

„Beograd nije na Kosovu. Ko ima pasoš izdat u Beogradu, ima osam meseci da promeni pasoš kako bi uživao u ovim novima benefitima, a moja vlada će uraditi sve da ubrza ovaj proces, da do 1. januara svi građani Kosova imaju legalan i validan pasoš“ odgovorio je Bisljimi.

Rekao je da će vizna liberalizacija učvrstiti veze tzv. Kosova sa Evropskom unijom.

„Vizna liberalizacija će učvrstiti naše veze sa EU, potvrditi posvećenost EU regionu i povećati poslovne, obrazovne i kulturne prilike za građane Kosova“

Objanio je da je tzv. Kosovo mlada demokratija i od prošle godine je zabeležen veliki rast u internacionalnim rangiranjima u transparentnosti, reformi pravosuđa i borbi protiv korupcije, što je dovelo do toga da Evropska komisija ima pozitivan izveštaj za 2022. godinu koji se odnosi na tzv. Kosovo.

„Spremni smo za sledeći korak i poslednji sporazum o normalizaciji odnosa Beograda i Prištine u prvom paragrafu podrazumeva da se dve zemlje međusobno priznaju. Očekujemo da će pet zemlja EU koje nisu priznale Kosovo da ovo iskoriste kao priliku da prepoznaju Srbiju i Kosovo kao jednake“ rekao je Bisljimi.

Poslanik Evropskog parlamenta i autor Sporazuma o viznoj liberalizaciji, Tajs Rojten rekao je da je tzv. Kosovo poslednje u regionu Zapadnog Balkana koje se pridružilo bezviznom režimu.

„Ovo konačno omogućava građanima Kosova da lako putuju, posećuju rođake i posluju u EU. Ali to je više od toga, ova prekretnica je takođe važan temelj za budućnost i sve bližu saradnju između EU i Kosova“ izjavio je Rojten.

Rojten je rekao da bi nakon liberalizacije viza, EU trebalo da se bavi zahtevom Kosova za članstvo u EU.

„Što se tiče pet zemalja koje još uvek ne priznaju Kosovo, verujem da je ovo poseban korak , u onome što se zove sporazum o normalizaciji, da se kreću ka formalnom priznanju, rekao je Rojten.

Za Srbe sa pasošima Koordinacione uprave ne važi vizna liberalizacija

Za Srbe na KiM, sa pasošima koje godinama izdaje Koordinaciona uprava u Beogradu, ne važi vizna liberalizacija i ne mogu u zemlje Šengen zone bez viza.

Građani Kosova i Metohije sa srpskim pasošima koje izdaje Koordinaciona uprava u Beogradu, iako Srbija ima bezvizni režim od 2009. godine, ne mogu da putuju u zemlje Šengen zone bez viza.

Evropska unija je zatražila izuzimanje od vizne liberalizacije tih građana koji žive u našoj južnoj pokrajini.

„To je birokratsko pitanje. Nažalost, 2005. godine kada je Srbija ulazila u proces vizne liberalizacije, zatraženo je da se posebnom uredbom donese odluka o formiranju Koordinacione uprave, tela koje izdaje pasoše državljanima Srbije sa prebivalištem na Kosovu i Metohiji. Tada je EU to tražila zbog, kako su oni naveli, opasnosti od ilegalne migracije, zbog toga što Srbija ne može da garantuje tačnost podataka koja se nalaze u tim ličnim dokumentima, zbog toga što nema izvršnu vlast, posebno policiju na teritoriji Kosova“, kaže Milica Andrić Rakić iz NVO Nova društvena inicijativa, koja je radila i istraživanje na ovu temu.

Prijava prebivališta u nekom od mesta u centralnom delu Srbije je jedini način da Srbi sa Kosova i Metohije dobiju pasoš koji izdaje neka od policijskih uprava u Srbiji, pa samim tim ne bi morali u redove za vize, ali to znači da moraju i da zaista žive na prijavljenoj adresi, jer policija tri meseca to proverava.

„Kao neko ko je rođen na Kosovu i Metohiji i sa rođenjem treba da stekne osnovna prava na lični dokument zagarantovan Ustavom, uskraćena sam, kao i svi Srbi koji ovde i dalje žive. Diskriminacija je nešto sa čim su se Srbi na ovim prostorima srodili. Osim što smo uskraćeni da putujemo, to sa sobom povlači i mnogo drugih stvari, mogućnost obrazovanja, lečenja, rada, turističkih putovanja, upoznavanja sa drugim kulturama i sve to u 21. veku u kolevci civilizacije zvanoj Evropa“, kaže za Tanjug Milena Zdravković iz Lapljeg Sela kod Gračanice.

Posle sastanka sa Srbima i njihovim političkim predstavnicima u Raški, 13. aprila, predsednik Srbije Aleksandar Vučić je rekao da od početka Briselskog dijaloga srpska strana insistira da se taj problem reši.

„To je bilo pitanje koje smo postavljali od početka i nikada nam to nisu dali, upravo zbog njihove želje da pokažu da je Kosovo suverena država, nezavisna država i zato su to odbijali, ali sada smo u okviru dijaloga već na prvoj onoj sesiji baš to pitanje pomenuli, kada su oni počeli da govore o viznoj liberalizaciji. Mislim da je gotovo nemoguće da isključe Srbe sa Kosova i Metohije, a koji ne žele da budu nečiji tuđi državljani, tako da ćemo nekakvo rešenje da tražimo i verujem da ćemo uspeti da ga nađemo, rekao je Vučić u Raški, odgovarajući na pitanja novinara.

Dodao je da očekuje da se taj problem reši, možda do kraja godine.

Odobravanje vizne liberalizacije za građane koji imaju tzv. kosovske pasoše, ne menja status Srba koji po svoje pasoše, bilo gde da žive na Kosovu i Metohiji, moraju u Beograd.

Ako žele da putuju u zemlje Šengen zone, oni moraju u redove za vize, opet u Beograd ako putuju u one države koje nisu priznale tzv. Kosovo, a u Skoplje ili Tiranu, za one koje su priznale takozvanu kosovsku državnost.

Bez viza će, kao i u prethodnoj deceniji, moći samo u Severnu Makedoniju, Crnu Goru, Albaniju i Tursku, gde mogu i sa ličnim kartama, bilo srpskim, bilo kosovskim ili da uzmu takozvane kosovske pasoše, u kojima piše državljanstvo KOSOVAR.