Posao koji u Srbiji donosi 10.000 evra zaradu

Pixabay

Da je gajenje pčela dobar biznis i u svetu, pokazuje primer svetskih medijskih zvezda, kao što su pevačica Bijonse, glumci Leonardo di Kaprio, Bred Pit, Morgan Frimen, koji se ozbiljno bave ovim poslom.

Pčelarstvo polako postaje unosna privredna grana jer, prema procenama pčelara, od 100 košnica može da se zaradi, ukoliko su optimalni uslovi za pčele, i do 10.000 evra.

Samo od jedne košnice, koja se ne seli sa mesta na mesto, može da se dobije 20 kilograma, a od one koja se premešta i do 50 kilograma meda. Ako se cela količina isceđenog meda proda po četiri evra, ulaganje može da se duplira već u prvoj sezoni.

Inače, kilogram meda na tržištu košta, zavisno od vrste, od 700 do 1.000 dinara.

Da je gajenje pčela dobar biznis i u svetu, pokazuje primer svetskih medijskih zvezda, kao što su pevačica Bijonse, glumci Leonardo di Kaprio, Bred Pit, Morgan Frimen, koji se ozbiljno bave ovim poslom.

Kod nas je sve više porodica koje se ozbiljno bave gajenjem pčela i, ma koliko izgledao kao lagan posao, on to nikako nije. Naime, poznavaoci ove grane poljoprivrede, kao što je Rodoljub Živanović, predsednik Saveza pčelarskih organizacija Srbije, kažu da je to u stvari nauka.

ULAGANJE U KOŠNICE SE BRZO ISPLATI

“Pčelarima je neophodno veliko znanje o gajenju pčela”, kaže Živanović.

“Oni moraju stalno da se edukuju i usavršavaju. Od košnica se može zaraditi, ali ne i obogatiti. Volim da kažem da barem deset godina pčelar mora da radi da bi postao dobar početnik. Ulaganje nije malo, a prinos meda zavisi pre svega od meteoroloških uslova – i mi zavisimo od sunca, kiše, mraza, odnosno od roda biljaka i useva.

Cena košnice se kreće oko 50 evra, a isto toliko košta i roj pčela.

Ipak, pčelari kažu da se ulaganje brzo isplati, pod uslovom da je godina dobra, odnosno cvetna i rodna, i u zavisnosti od toga da li se pčele sele sa mesta na mesto.

Pčelari koji se ozbiljno bave ovim poslom premeštaju košnice i po nekoliko puta do zime.

Srbija plodno tle, a država pomaže pčelarstvu i subvencioniše

Srbija ima odlične agroekološke i meteorološke uslove za gajenje pčela. Proizvodimo šest vrsta meda sa zaštićenim geografskim poreklom. To su homoljski, kačerski, đerdapski, deliblatski, fruškogorski i vlasinski.

Podsticaj je prošle godine bio 720 dinara po košnici. Da bi dobio pomoć države, pčelar mora da ima najmanje 20 košnica.

AUTOR: RTS/Alo.rs/Objektiv/I.L.