Ove godine se navršava 226 godina od izbijanja kuge u Srbiji!

Foto: Vojvodina Info (Narcisa Božćić)
Oglas

Ove godine se navršava 226 godina od izbijanja kuge u Srbiji. Spomenik je napravljen tačno na mestu gde je kuga zaustavljena

Kuga, jedna od najvećih pošasti u ljudskoj istoriji, proširila se pre više od dva veka i na teritoriju današnje Srbije.

Srem

Epidemija kuge u Sremu i Irigu trajala je od 14. jula 1795. godine do 23. februara 1796. godine. Kuga je donešena iz Turske u Zemun, od Turskish vojnika i trgovaca (Zemunski kotaman) koji je bio glavni prelaz iz Turske u Austro-Ugarsko carstvo, delovao je u Zemunu na mestu današnjeg gradskog parka, od 1730. do 1872. Godine. To je bila svojevrsna vrsta grada – Bazar u blizini grada, u kojem, pored bolnice, groblja i službenih zgrada su se nalazila skladišta opremljen svim vrstama robe, jer su trgovci ponekad ostali u karantinu do 40 dana.

Bežeći iz Zemuna, uplašeni ljudi prenose kugu na Frušku Goru. Pošto je kuga u Sremu je najviše „besnela“ u Irigu i okolini, samim tim i među ljudima ova katastrofa je nazivana „Velika kuga u Irigu“.

Delotvornih lekova za kuge u to vreme nije postojalo. Lekari su mogli samo da ublaže bol pacijentima.

Irig

Kuga je u 18. veku dobila spomenik u Sremu, jedinstven u Evropi, kao podsetnik na strašna vremena kada su čitave porodice nestajale.

Bolest se širila poput šumskog požara, a nesrećni Irižani nisu ni stizali da sahranjuju preminule. Polagali su ih u zajedničke grobnice, a tela potom posipali krečom.

Kugu je donela Anđelija, žena Diše Nedeljković Kurjakova, iz Krnješevaca. Ona je tamo bila na sahrani sestre i odatle donela ćilime, a sa njima i kugu. Anđelija je ujedno bila i prva žrtva velike epidemije, 14. jula 1795. Ovaj datum se kasnije uzima za zvaničan početak epidemije.

Da bi se sprečilo dalje širenje bolesti austrijske vlasti su zabranile napuštanja zaraženog područja, oko njih su iskopani rovovi i postavljena gardu (sanitarni kordon). Svako ko pokuša da pobegne u nezaraženu zonu biva uhvaćen i osuđen na smrt.

Zvanični izveštaj januara 1796: „Ljudi iz Iriga su stoički izdržali tu propast koja ih je zadesila. Svi lekari koji ih tretiraju su istakli da su majke po svaku cenu htele negovati bolesnu decu, i vrlo često bi ih očevi i muževi pružali otpor puškama kako žene ili decu ne bi odvodili u bolnicu, što je samo doprinelo povećanom mortalitet u naciji. U gradu i oko grada se naazilo bezbroj grobova umrlih i sahranjen bez obzira na propise i na neadekvatan način… Leševi se nalaze svuda, u dvorištima, baštama i na ulicama, u voćnjacima i vinogradima, pa čak i u šumi, ali svi su plitko sahranjeni i to u haljinama „.

2.548 ljudi je umrlo, što je tada činilo 53% stanovništva grada

Kuga u Irigu prestala 23. februara 1796. godine, a stanovništvo se vratio u mesto tek početkom jula, jer je prethodno grad trebalo očistiti i dezinfikovati, 402 domaćinstava ispaliti (od 912 kuća, koliko je Irig imao pre epidemije, kako bi se sprečilo dalje širenje ove bolesti, rasuti leševi su otkopani i ponovo sahranjeni na groblje.

Za sedam meseci i deset dana, koliko je trajala epidemija, od 4.823 stanovnika Iriga kugom su pogođeni 3.389 njih, a 2.548 je umrlo, što je tada činilo 53% stanovništva grada.Po prestanku epidemije u znak zahvalnosti Bogu jer su bili pošteđeni od užasnih „čudovišta“, građani Rume u 1797. godine na lokaciji na kojoj je garda postavila sanitarni koridor na putu Ruma – Irig, podignut je spomenik. Spomen se sastoji iz dva dela, manjeg i većeg, koji se nalaze s obe strane puta.

Crna smrt

Kuga je jedan od najvećih ubica u čovekovoj istoriji. Uzrokuje je bakterija Yersinia pestis, koja može da zarazi čoveka preko buve orijentalnog pacova. Tokom ljudske istorije uzrokovala je smrt stotina miliona ljudi. Iako se kuga vraćala u više navrata, dve najveće epidemije ostale su u istoriji zabeležene kao: Justinijanova kuga i Crna smrt.

Prva je izbila u šestom veku i prvo zahvatila Vizantijsko carstvo, da bi se nakon toga proširila na Sasanidsko carstvo, a potom na čitavo Sredozemlje i ostatak sveta. Vrhunac je dostigla u Konstantinopolju 541–542. godine, a u narednih 250 godina bilo je još nekoliko povremenih epidemija.

Usmrtila je između trideset i pedeset miliona ljudi, što je bila skoro polovina stanovništva tadašnje Azije, Severne Afrike i Evrope.

Druga pandemija kuge koja je zahvatila srednjovekovnu Evropu ubila je između 75 i 200 miliona ljudi. Vrhunac je dostigla 1347–1351. godine. Dobra ilustracija koliko je ljudi umrlo jeste da je Evropi trebalo 200 godina da se broj stanovnika vrati na nivo od pre izbijanja pandemije.

Kuga je možda bila prvo biološko oružje

Prema mišljenima nekih, kuga u Evropi je počela 1346. godine pošto je Kan Jani Beg podbacio u opsadi tvrđave Kafa (koja se nalazi u savremenoj Teodosiji, na Krimu) i zbog toga je doneo tela preminulih od kuge na tu teritoriju. Kuga je ušla u Evropu zahvaljujući trgovcima iz Đenove koji su imali trgovačke ispostave na Crnom moru. Dakle, prema ovoj teoriji, Kan Jani Beg je prvi koji je u istoriji koristio biološko oružje time što je pokrenuo mehanizam smrti koji je ubio mnoge ljude u Evropi.

Žarište kuge, veruje se, je bila pustijna Gobi koja je pripadala Kini i Mongoliji (odakle je ovaj osvajač). Glavni razlog za ovo su bile klimatkse promene: suše su naterale glodare i druge životinje koje su prenosile kugu bliže ljudskim naseobinama. Situacija je dodatno pogoršana jer je meso mrmota (koji su jedan od glavnih prenosilaca kuge) smatrano delikatesom. Sve te stvari su dovele do crne smrti i njenog širenja Azijom i potom i Evropom.

Došlo je do razvoja medicine

Pre kuge u Evropi, bolnice su u njoj podsećale podosta na hotele. Ne samo da su putnici u njima mogli provesti noć i obedovati, već su to mogli i siromašni. Nedovoljno pažnje se posvećivali lečenju bolesti.

Ali kada je stigla crna smrt, sve se promenilo: lekari i naučnici su počeli da tragaju za uzrocima bolesti i načinima za lečenje. Bilo je jasno da visoki zidovi zamaka nisu mogli da zaštite nikoga od kuge: bogati i plemstvo je umiralo od kuge podjednako kao i siromašna populacija.

Jedno od najvećih „dostignuća“ kuge je pojava koncepta „karantina.“ Ova italijanska reč označava „vreme od 40 dana.“ 1738. vlasti Venecije počinju terati sve brodove koji pristižu u luku da se usidravaju na obali ostrva Lazareto. Tamo bi proveli 40 dana. Samo posle tog doba bi lekari posetili brodove u potrazi za ljudima koji su inficirani kugom. Ako ih nije bilo, brod se mogao usidriti u luku. Vredi reći da je tokom iste godine otvorena i bolnica za obolele od kuge na ovom ostrvu.

Prvi zakon o karantinu je donesen 1347. u Reggio nell’Emilia, u italiji. Ne samo da su brodovi morali provoditi dodatnih 40 dana na moru, već su njime ljudi koji su pokazivali znake kuge morali boraviti na posebnim teritorijama što ih je sprečavalo da dođu u kontakt sa zdravima.

Vojvođansko selo kojim gazduju žene

 

 

Reference: Zavod za zaštitu spomenika kulture Sremska Mitrovica, R. Srbija

Opština Irig; http://vvv.irig.online/Istorija_Iriga/Iriska_kuga.htm

Foto: Monument „Kipovi“; Zavod za zaštitu spomenika kulture Sremska Mitrovica, R. Srbija

Previous articlePripremite svoje poslovanje za još jedan udar Korone
Next articleOtvorene kapije Novosadskog sajma – Posebne atrakcije na Nacionalnoj izložbi stoke

LEAVE A REPLY

Please enter your comment!
Please enter your name here