Foto: Free Images
U Istočnom Sarajevu danas će biti obeleženo 30 godina od egzodusa Srba iz sarajevskih opština, koje su nakon potpisivanja Dejtonskog sporazuma pripale Federaciji BiH.
Masovni egzodus počeo je 17. februara 1996. godine i trajao je do 16. marta. Procenjuje se da je više od 120.000 Srba napustilo svoje domove u opštinama Ilidža, Ilijaš, Vogošća, Hadžići, Rajlovac, Grbavica i Novo Sarajevo.
U odbrani ovih prostora poginulo je više od 4.000 srpskih boraca, a oko 3.500 ih je ranjeno.
Pomen i parastos poginulim borcima biće služen na Vojničkom groblju Novi Zejtinlik u Sokocu i Manastiru Svetog Georgija na Ravnoj Romaniji, dok će Duhovna akademija biti održana u sportskoj dvorani Istočno Novo Sarajevo.
Cvijanović: Žrtva sarajevskih Srba ugrađena u temelje Republike Srpske
Srpski član Predsedništva BiH Željka Cvijanović izjavila je danas da su za vreme rata, sarajevski Srbi platili veliku cenu, ali nažalost, ni mir nije došao bez velike, nemerljive žrtve.
“Danas obeležavamo dan kada je više od 100 hiljada ljudi napustilo svoje domove, u jednoj od najtužnijih kolona u novijoj srpskoj istoriji. Svoj novi život, većina njih započela je u Republici Srpskoj – za koju su se i borili”, napisala je Cvijanović na platformi Iks i istakla:
“Ova žrtva, ugrađena u temelje Republike Srpske i naše slobode, nikada ne sme biti zaboravljena”.
Karan: Stradanje i žrtva sarajevskih Srba ostaju trajno upisani u istoriji Srpske
Predsednik Republike Srpske Siniša Karan poručio je, povodom obeležavanja 30 godina od egzodusa sarajevskih Srba, da je reč o događaju epskih razmera i jednoj od najtežih i najpotresnijih stranica savremene srpske istorije.
Karan je naglasio da je egzodus iz srpskih sarajevskih opština 1996. godine bio nezapamćeno stradanje čitavog jednog naroda koji je vekovima gradio i stvarao Sarajevo, ali je na kraju bio prinuđen da napusti svoje domove, ognjišta i uspomene.
“Iz Sarajeva je u tim danima otišlo između 120.000 i 150.000 Srba. Nije to bio slučajni odlazak ljudi, već egzodus čitavog jednog naroda koji je napuštao kuće, ulice, škole, hramove i grobove svojih predaka. U toj tragediji nije stradala samo ta jedna generacija Srba, stradala je čitava istorija jednog naroda na tim prostorima”, istakao je Karan.
Predsednik Republike Srpske je podsetio da je jedna od najpotresnijih slika tog vremena bilo prenošenje posmrtnih ostataka najmilijih, jer Srbi nisu bili sigurni da će čak i grobovi njihovih predaka biti sačuvani i da će počivati u miru.
“Srpski narod je tih dana nosio sa sobom i kosti svojih najmilijih, jer nije mogao da ostavi grobove predaka. Te slike ostaju trajno svedočanstvo o stradanju i bolu, ali i o dostojanstvu naroda koji je, i u najtežim trenucima, čuvao uspomenu na svoje pretke”, naglasio je Karan.
Karan je poručio da je obaveza institucija Republike Srpske da čuvaju sećanje na egzodus sarajevskih Srba i da istinu o tim događajima prenose budućim generacijama.
“Republika Srpska nastala je kao izraz volje srpskog naroda da živi slobodno i bezbedno na svojoj zemlji. Sećanje na egzodus sarajevskih Srba opominje nas koliko je skupo plaćena naša sloboda i koliko je važno da čuvamo Republiku Srpsku, njene institucije i pravo našeg naroda da sam odlučuje o svojoj budućnosti”, istakao je Karan.
On je naglasio da stradanje i žrtva sarajevskih Srba ostaju trajno upisani u istoriju Republike Srpske i srpskog naroda, te da će institucije Republike Srpske nastaviti da neguju kulturu pamćenja i poštovanja prema svim žrtvama.
“Egzodus sarajevskih Srba postao je zavet da pamtimo, da čuvamo svoju slobodu i da nikada ne dozvolimo da se slična tragedija ponovi”, poručio je predsednik Republike Srpske Siniša Karan, prenosi Srna.
