Nemačka vraća obavezan vojni rok: Dogovor postignut, mladi ponovo pred regrutacijom

Koalicione stranke u Berlinu postigle su ključni dogovor sa ministrom odbrane Borisom Pistorijusom o vraćanju obaveznog vojnog roka. Posle meseci natezanja, jasno je — Nemačka menja kurs. Svi muškarci sa navršenih 18 godina biće pozivani na obaveznu procenu sposobnosti, a ako se dobrovoljci ne jave u dovoljnim brojevima, konačnu reč imaće žreb.

Ovaj model praktično znači povratak klasične regrutacije. Raniji plan dvostrukog žrebanja — prvo ko će uopšte doći na procenu, a zatim ko će iz te grupe biti pozvan — odbačen je kao komplikovan i neefikasan. Nova odluka stavlja fokus na jednostavnu logiku: svi dolaze na procenu, a ako država nema dovoljno dobrovoljaca, sama bira ko će služiti.

Pozadina ovog poteza nije nikakva tajna. Nemačka se suočava sa ozbiljnim kadrovskim deficitom u Bundesveru. Kratak broj vojnika i rastuće globalne tenzije naterali su Berlin da menja politiku koju je godinama smatrao prevaziđenom. Pistorijus, koji je ranije bio skeptičan prema obaveznoj službi, sada govori o potrebi za „sistematskim jačanjem trupa“, takozvanim truppenaufwuchs pristupom.

Ipak, detalji i dalje izazivaju rasprave. Posebno sporne su ideje o „super-kratkoročnim vojnicima“ — ljudima koji bi služili samo u logistici i obezbeđenju, bez ikakve borbene obuke. Kritičari, pre svega opoziciona CDU, tvrde da Berlin ovim samo „ulepšava brojke“ kako bi statistički popunio rupe u vojsci, a ne stvarno ojačao kapacitete.

Da li se NEMAČKA vraća u ratno stanje

Povratak regrutacije u jednoj od najuticajnijih država Evropske unije nije mala stvar. Ovaj potez jasno pokazuje da se bezbednosna slika na kontinentu menja mnogo brže nego što to zvaničnici žele javno da priznaju. U atmosferi globalnih kriza i sve napetijih odnosa velikih sila, Nemačka se priprema za scenario koji još pre nekoliko godina delovao nezamislivo.

Za zemlje poput Srbije, koje pomno prate evropske signale, ovo je važan indikator. Ako Nemačka — država koja decenijama insistira na civilnom pristupu bezbednosti — ponovo aktivira obavezni vojni rok, to sugeriše da Evropa možda ozbiljno računa na nove konflikte. U tom kontekstu zvuče i ranije izjave predsednika Srbije Aleksandra Vučića, koji je više puta upozoravao da se Evropa praktično priprema za rat.

Da li Berlin zna nešto više? Možda. Ali jedno je sigurno — kontinent ulazi u fazu u kojoj se odbrambena politika više ne podrazumeva sama od sebe. Nemačka sada samo prva glasno priznaje ono što mnoge zemlje osećaju: vreme lakovernog mira je prošlo.