Danas se navršava 27 godina od početka NATO agresije na Saveznu Republiku Jugoslaviju, koja je započeta 24. marta 1999. godine u 19.53 časova, bez odluke Saveta bezbednosti UN. Tokom agresije pogođeni su brojni vojni i civilni objekti širom zemlje – infrastruktura, zdravstvene i obrazovne ustanove, medijske kuće, kao i kulturno-istorijski spomenici. Značajan deo privrednih kapaciteta je uništen, a posledice bombardovanja, uključujući i ekološke, osećaju se i danas. U Pirotu je gađana kasarna, ali i drugi strateški ciljevi poput repetitora, radarskih centara.
Prema podacima Ministarstva odbrane Srbije, tokom 78 dana bombardovanja poginuo je 1.031 pripadnik vojske i policije, dok je ranjeno više od 5.000. Procenjuje se da je život izgubilo i oko 2.500 civila, među njima 89 dece, a više hiljada ljudi je ranjeno.
NATO je tokom 11 sedmica agresije bacio 22.000 tona projektila, među kojima 37.000 zabranjenih kasetnih bombi i onih punjenih obogaćenim uranijumom.
Razoreno je ili oštećeno oko 25.000 stambenih objekata, onesposobljeno 470 kilometara puteva i 595 kilometara pruga. Oštećeno je 14 aerodroma, 19 bolnica, 20 domova zdravlja, 18 dečjih vrtića, 69 škola, 176 spomenika kulture i 44 mosta, dok je 38 razoreno. Trećina elektroenergetskog kapaciteta zemlje je razorena. Bombardovane su rafinerije u Pančevu i Novom Sadu, što je imalo i nesagledive ekološke posledice. NATO je upotrebio i takozvane grafitne bombe za onesposobljavanje elektroenergetskog sistema. Po okončanju agresije, vlasti u Beogradu procenile su štetu na približno stotinu milijardi dolara.
Agresija je usledila nakon neuspelih pregovora u Rambujeu i Parizu, a kao povod su navedena dešavanja na Kosovu i Metohiji. Vazdušni napadi okončani su 10. juna 1999. godine, nakon potpisivanja Vojno-tehničkog sporazuma kod Kumanova.
Centralna državna manifestacija povodom Dana sećanja na stradale u NATO agresiji biće održana večeras od 19.30 časova u Vranju, na platou ispred Galerije Narodnog muzeja.
