Image by Free-Photos from Pixabay
Naizgled bezopasne, svakodnevne rutine koje mnogi od nas podrazumevaju mogu imati ozbiljne i dugoročne posledice po zdravlje mozga. Prema rečima nutricioniste i doktora nauka iz oblasti istraživanja dugovečnosti, dr Ziba Atkinsa, određeni obrasci ponašanja mogu ubrzati kognitivno propadanje, povećati rizik od neurodegenerativnih bolesti i oslabiti ključne funkcije poput pamćenja, koncentracije i emocionalne stabilnosti.
U nastavku izdvajamo najčešće štetne navike koje tiho, ali sigurno utiču na mozak – i savete kako ih zameniti zdravijim alternativama.
1. Socijalna izolacija
Dugotrajna usamljenost ili izbegavanje društvenih kontakata može negativno uticati na moždane funkcije. “Ako živimo sami ili se povlačimo iz društvenih situacija, naš mozak ne dobija stimulaciju koja mu je potrebna”, upozorava Atkins. Preporučuje se planiranje makar jednog do dva društvena susreta nedeljno – bilo da je u pitanju razgovor s prijateljem, porodični ručak ili kraći susret s kolegama.
2. Sedelački način života
„Gotovo nikakvo kretanje tokom dana usporava protok krvi u mozgu i povećava nivo upalnih procesa“, navodi Atkins. Redovna fizička aktivnost, čak i u formi nekoliko kraćih šetnji dnevno, podstiče cirkulaciju i štiti kognitivne sposobnosti. Kretanje je jednostavan, a moćan alat za očuvanje mentalne bistrine.
3. Hroničan nedostatak sna
San je ključan za regeneraciju mozga. Ako ne spavamo barem osam sati noću, rizikujemo pojavu tzv. moždane magle, lošijeg raspoloženja i hormonalne neravnoteže. „Kvalitetan, neisprekidan san omogućava mozgu da se očisti od toksina i stabilizuje emocionalne i kognitivne funkcije“, ističe Atkins.
4. Prekomerno gledanje u ekrane
Dugotrajna izloženost ekranima – naročito pre spavanja – može izazvati umor, razdražljivost i smanjenje proizvodnje dopamina. Plava svetlost s digitalnih uređaja remeti prirodni ritam spavanja i utiče na funkcije oka i mozga. Stručnjaci savetuju ograničavanje vremena pred ekranima i uključivanje „noćnog režima“ na telefonima i računarima.
5. Preterani unos šećera
Ishrana bogata rafinisanim šećerima povezuje se s upalama, oscilacijama energije i lošijim pamćenjem. „Čak i naizgled male doze – poput šećera u kafi ili grickalica – mogu izazvati moždanu maglu i pad koncentracije“, upozorava Atkins. Umesto toga, preporučuje se oslanjanje na prirodne izvore šećera, poput voća, koji postepeno otpuštaju glukozu u krvotok.
Zaključak
Male promene u svakodnevnim navikama mogu imati veliki uticaj na zdravlje mozga, tvrdi dr Atkins. Umesto da čekamo prve znakove kognitivnog opadanja, korisno je unapred prepoznati štetne obrasce i zameniti ih zdravijim izborima – za dugoročno bistriji, otporniji i vitalniji um.
