Najčešći roditeljski strahovi i kako ih prevazići

Free Images
Oglas

Roditeljski strahovi počinju još sa začećem, pre nego što dete dođe na svet. Buduće mame svedoče o brojnim strahovima koji počinju sa saznanjem o trudnoći. Zapravo, brige o ishodu trudnoće su prvi roditeljski strah, ali sigurno ne jedini i poslednji.

Strah od pobačaja, od rezultata prenatalnog testa ili strah da naše dete može naslediti neku bolest samo su neki od uobičajenih. Ipak, strepnje roditelja neće uništiti radost i lepotu roditeljstva. Oni su jednostavno njegov sastavni deo. Sa odrastanjem deteta i strahovanja roditelja se menjaju. Jedni strahovi iščezavaju, neki novi se javljaju. Nekada su normalni i opravdani, a nekada i preterani i neosnovani.

Neobično je i da se podaci o strahovima razlikuju u zavisnosti od starosne dobi roditelja. Ne strahuju isto sasvim mladi roditelji i oni nešto stariji. Roditeljstvo je veliki izazov, ali postoje i praktični načini da se pomire brige i obaveze sa lepotom življenja uz potomstvo.

Početak roditeljstva – period jakih emocija

Normalno je da postoje jake emocije prema novorođenoj bebi. Iskusićete i radost, ljubav, oduševljenje, bićete možda iznenađeni, ali po nekad i ljuti, pod stresom ili frustrirani. Roditeljstvo se uči u hodu. Za emocije koje pruža ne možete se spremiti unapred, kao ni za strahove i odgovornosti.

Često je to osećaj sasvim drugačiji od onog kakav su roditelji očekivali. Uglavnom, biti roditelj je mnogo teže nego što mladi ljudi očekuju kada se odlučuju za proširenje porodice. Normalno je postojanje brige i strahova pogotovu kada dođe nova beba. Treba napomenuti da su sa prvim detetom strahovi uglavnom izraženiji.

Strah da se beba ne razvija normalno

Roditelji često upadaju u zamku poređenja razvoja svog deteta sa drugim vršnjacima. Kada se dve mlade majke nađu na jednom mestu razgovor će uglavnom teći u tom pravcu. (Sa koliko je meseci vaša beba počela da sedi, kada joj je iznikao prvi zub i slično).

Međutim, svako dete ima svoj individualni tempo razvoja koji dostiže maksimum u različitim trenucima. Tako će neka beba sa 6 meseci prvi put stati na noge dok će drugoj sedenje još uvek biti prava avantura. Oko 15% dece pokazuje zaostatak u nekom segmentu razvoja i odnosu na vršnjake pre no što napune 3 godine.

Na primer, jedno dete progovori prve reči za prvi rođendan dok drugo tek sa dve godine čini prve pokušaje. Pustite dete da se razvija svojim tempom, ne požurujte prirodu. Verujte svojim instinktima i tek kada zaista posumnjate da nešto izlazi iz okvira normalnog posavetujte se sa lekarom.

Pored razvoja motorike, kod beba dečaka posebno treba pratiti kako se odvija povlačenje kožice na glaviću penisa. Kako se dečaci rađaju sa prirodno suženim prepucijumom, postoji velika mogućnost za razvoj fimoze i sve komplikacije koje je prate.

Česte roditeljske dileme u vezi sa fimozom može razrešiti doktor medicine, specijalista urologije. Lekar utvrđuje da li je fimoza fiziološka ili patološka, te da li se može lečiti neoperativno, odgovarajućim preparatima (uglavnom na bazi kortikosterioda). U slučaju fioziološke fimoze, roditelji mogu redovnom i pravilnom higijenom pomoći prirodan proces razdvajanja kože prepucijuma i tako poštedeti dete dodatnih problema i stresova.

Pixabay

Strah da će beba umreti tokom sna

Svako ko je čuvao bebu bar ponekad se na prstima došunjao do krevetića samo da osmotri da li se malena pluća ritmično podižu i spuštaju.
Bebe deluju bespomoćno i nežno. Kada zaspe i primire se, većina očeva i majki, baka i deka ima tu potrebu da proveri da li dišu.

Svakako taj strah nije neosnovan, jer se smrt bebe snu dešava. Ono što roditelj može da preduzme jeste da bebu stavi da spava na leđima, da bude siguran da glava, usta i nos nisu pokriveni, da je prostorija čista, provetrena i prijatno zagrejana.
Najbezbednije mesto za san bebe je krevetac u roditeljskoj sobi gde dete treba da ostane prvih 6-12 meseci života.

Briga da ne volite dovoljno svoju bebu

Ovaj roditeljski strah zajednički je i očevima i majkama koji se boje da se nisu pravilno emotivno povezali sa svojim detetom. Ovo je svojstveno roditeljima prvog deteta u porodici. Međutim, mogu proći dani pa i meseci dok ne osetimo neophodnu bliskost sa novorođenčetom.

Svi su izgledi da će vam u tom periodu osećaji biti pomešani. To je vreme koje će proći dok se ne razvije tzv. roditeljski instinkt. Priroda je uredila da se on javlja vrlo brzo, kod majke gotovo odmah kod očeva malo sporije.

Ipak, ukoliko predugo traje osećaj nepovezanosti i odsustva ljubavi prema detetu, potrebno je potražiti pomoć profesionalca. Postporođajna depresija, od koje pati izvestan broj majki, može biti razlog odsustva majčinske ljubavi prema bebi.

Free Images

Strah da ćete bebi povrediti fontanelu

Od kada se prvi put u životu sretnemo sa nekom bebom bilo u porodici ili u gostima, uče nas da bebu ne dodirujemo po temenu. Tu je meko i beba može lako da se povredi. Fontanela je mekani deo na temenu bebe, gde se kosti lobanje još nisu približile. Sigurno da treba voditi računa da se taj deo ne pritiska jako ili ne povredi na drugi način.
Međutim, nema razloga za brigu ukoliko se sa bebom normalno postupa. Maženjem, pranjem, presvlačenjem i hranjenjem bebe ne može se ni na koji način oštetiti ovaj deo malenog dečijeg tela. Fontanela je ipak čvršća i otpornija nego što mislite.

Strah da bebi previše opada kosa

Neke bebe na svet dođu sa bujnom tamnom kosom, druge se rode ćelave kao jaje. Ove prve uvek izazivaju divljenje okoline i roditeljski ponos. Nakon par meseci nežna kosica počinje nemilice da opada.

Odmah se dovede u pitanje pravilna briga o bebinoj kosi. Roditelji obično odreaguju tako što zaključe da je potrebno kupiti još skuplji i luksuzniji šampon za bebinu glavu.
Zapravo, ovo je potpuno normalno. Najviše i najbrže će opasti kosa na potiljku gde beba dodiruje podlogu na kojoj leži. Na mestu opalih vlasi rašće jača kosa i za prvi rođendan devojčice i dečaci uglavnom imaju solidnu frizuricu. Izvestan broj beba međutim, jedva da ima nešto kose do kraja prve godine. Njima kosa prosto sporije naraste. Ipak, ovo sve spada u već pomenuti individualni razvojni ritam i nije za brigu.

Strah da ćete ispustiti bebu

Prostor u kome se odgaja novorođenče treba da bude što je moguće više prilagođen bebi. Beba dosta vremena provodi u naručju roditelja, baka i deka.
Podvrnuti krajevi tepiha i ćilima, razbacane igračke starijeg deteta, strme stepenice i nameštaj koji otežava slobodno kretanje po stanu nisu bezbedno okruženje. Moglo bi doći do saplitanja i ispuštanja bebe.
Valjalo bi brinuti o bebi bez žurbe. Pokušaji da se obavi još neki posao sa bebom u rukama nisu dobra ideja. O bebi se pobrinite natenane, a potom se posvetite drugom poslu.

Strah da beba previše plače

Novorođenče ima samo jedan alat za sporazumevanje sa okolinom – plač. U narodu se kaže da beba plače ukoliko je gladna, bolesna, hladno joj je ili jednostavno želi majčinu blizinu.

Na početku beba uglavnom samo spava. Plač se pojačava nakon 2-3 nedelje kada beba malo ojača. Svoj vrhunac bebin plač dostiže oko 6-8 nedelje. Bebe češće plaču kasno popodne i uveče. U tom razvojnom dobu bebe obično pate od grčeva i beba zna neutešno da plače zbog bola u stomaku.

Ukoliko nije podrigivanjem izbacila progutani vazduh tokom hranjanja, beba neće mirno moći da zaspi već će plakati. Ukoliko bebin plač traje predugo i zvuči drugačije od uobičajenog, vreme je da pozovete lekara.

Strah da beba previše spava

Neke bebe većinu vremena provode u snu. Kako vreme odmiče periodi budnog stanja postaju duži. Nasuprot njima, druge bebe su dosta više budne. Prvih nekoliko nedelja vaša beba bi trebalo da ima oko 8-10 hranjenja za 24 sata. Sve dok beba svaki put ima mokru pelenu i normalnu boju stolice, redovno traži hranu ne bi trebalo da postoji problem.

Strah od nedostatka novca

Svaka porodica je priča za sebe. Jedne imaju više novca dok drugi žive sa oskudnim budžetom. Ipak, dolaskom bebe u porodicu mnoge roditelje uhvati panika da sada više neće biti u stanju da finansijski pokriju novonastale potrebe. Želja da se bebi obezbedi što srećnije odrastanje ovaj strah još pojačava.

Važno je početi sa planiranjem budžeta pre no što beba dođe na svet. U nekim zemljama mladi roditelji mogu da konkurišu i dobiju i različite vidove pomoći od države u vidu socijalne i roditeljske pomoći.

Kako bi se finansijski strah izbegao važno je da roditelji budu svesni da je za udobno i srećno detinjstvo njihovog deteta važno da bude kvalitetno hranjeno, odeveno u udobnu odeću i da ima udoban dom. Markirana kolica koja koštaju kao polovan automobil, firmirana garderoba i skupe igračke nemaju nikakav uticaj na zdravo odrastanje deteta.
Najzad, strah je jedan od primarnih ljudskih odbrambenih mehanizama. Strah za sebe kao i za svoju decu je biološki opravdan, jer nam omogućava da sačuvamo život i zdravlje.

Kada je umeren i osnovan, on ima pozitivnu funkciju. Kada strah preraste normalne okvire prelazi u patologiju i postaje ometajući faktor. Okruženje u kome se detetu šalje poruka da se treba svega bojati nije dobro za razvoj. U okruženju punom strahova deca rastu bez samopouzdanja, uplašena i nesigurna. Zbog toga je važno da se roditelj oslobodi neosnovanih strahova, uživa u roditeljstvu i tako omogući detetu bezbrižno detinjstvo.

 

Autor: S.S / Vojvodina Info

Previous articlePića od kojih ćete imati najgore mamurluke
Next articleNajbolje letnje osveženje – Napravite domaći ledeni čaj (RECEPT)