Mrtvo telo se raspada i do sto godina, ali jedan deo čoveka je večan

Photo by Nick Fewings on Unsplash
Oglas

Telo ima više od 200 kostiju, nekoliko triliona mikroba i čak 37 triliona stanica. Kada nastupi smrt, ono postupno propada, a nekim organima potrebne su godine da potpuno nestanu.

Između drugog i četvrtog dana od smrti mikrobi su već svuda.

Oni proizvode otrovne gasove, poput amonijaka i vodonik-sulfida, koji će se proširiti i dovesti do toga da se telo naduje i zaudara. Zatim, zbog nedostatka dotoka kiseonika počinju da propadaju oni organi kojima je to najpotrebnije, a jedan od njih je mozak.

Ćelije koje ga sačinjavaju sadrže 70 posto vode, a kada ostanu bez kiseonika i počnu da odumiru, otpuštaju je. To je razlog zbog kojega se na dnu leša ubrzo nakon smrti čoveka može pronaći voda.

Nekoliko sati otkako je nastupila smrt, počinje i proces u crevima. Naime, kako umirući imunološki sistem više ne može da sadrži trilione gladnih mikroba koji obično pomažu u probavi hrane koju čovek jede, oni – beže. Krenu iz donjeg dela creva kroz tkivo, a kroz nekoliko sati dospeju do jetre i žučne kese koji sadrži žuto-zelenu žuč koja služi razgradnji masnoća koje čovek konzumira dok je živ.

Nakon što mikrobi pojedu te organe, ta žuč će preplaviti ​​telo bojeći ga u svoju boju.

Nakon 3 do 4 meseca ta žuta boja menja se u smeđe-crnu nijansu jer propadaju krvni sudovi, a gvožđe koje je u njima počinje da oksidira. Otprilike u isto vreme molekularne strukture koje drže ćelije na okupu razdvajaju se, pa tkivo počinje da se pretvara u vodenastu kašu.

Kada prođe malo više od godinu dana, kisele telesne tečnosti i toksini razgrađuju pamučnu odeću na mrtvom telu, pa će se ona raspasti. Tada nastupa vreme kad više nema nekih dramatičnih promena, ali nakon desetak godina, u okruženju s dovoljno vlage i niskim udelom kiseonika, pokreće se hemijska reakcija koja masnoću na butinama i zadnjici pretvara u supstancu nalik na sapun – ta se supstanca naziva mrtvački ili grobni vosak.

S druge strane, ako se telo nalazi u uslovima gde nema puno vlage, može nastupiti mumifikacija – da, čovekovo mrtvo telo može se prirodno pretvoriti u mumiju. Kako celo to vreme kroz tanku kožu na ušima, nosu i kapcima isparava voda, to dovodi do njihovog isušivanja i poprimanja crne boje – upravo to je proces mumificiranja.

Otprilike 50 godina nakon smrti tkivo umrle osobe polako nestaje, a ostaje mumificirana koža i tetive. Tokom idućih trideset godina i oni će se raspasti, pa će tako nakon punih 80 u sanduku ostati samo kosti.

Do 100. godišnjice smrti kolagen u kostima drastično se smanjio, pa tada i one počinju da pucaju i propadaju. Od njih nastane krhka mineralna materija, a u poslednjoj fazi raspadanja pretvore se u prah.

Zanimljiva činjenica jeste da jedan deo tela ostaje večno, a to su zubi – oni se ne mogu raspasti ni propasti, prenosi Business Insider. Dakle, u sanduku uz njih mogu da ostanu još samo najlonski šavovi odeće koji takođe ne mogu da se raspadnu i grobni vosak.

Previous articleKORONA PRESEK: Preko 200 osoba zaraženo – Epidemilozi: Brojke će rasti!
Next articleKo uništava saobraćajne znakove na ćirilici?