Mika Antić – Besmrtni pesnik i priča o retkom čoveku

Privatna arhiva

„On se boji a ja mu čuvam strah…“

Besmrtni pesnik, mladi vojnik, mornar, slikar, režiser, novinar, otac, sin…nazovimo ga kako god za Miku Antića čuli su svi i posle toga malo ko je mogao da zaboravi… Njegov lik, reči, pesme, dela, duh,…

Rođen je 1932. godine u selu Mokrinu, u Banatu gde je završio osnovnu školu. Gimnaziju je pohađao u Kikindi i Pančevu, a studirao je u Beogradu na Filozofskom fakultetu (slavistiku: češki i ruski jezik). Kada je maturirao radio je u pančevačkom Narodnom pozorištu u tehnici, a onda je, takođe u Pančevu, radio na novinskom listu „Pančevac“.

Godine 1954. preselio se u Novi Sad gde se zaposlio kao novinar u „Dnevniku“. Do 1959. godine radio je na Novosadskom dnevniku u izdanju sredom. Onda odlazi u Beograd gde je godinu dana bio urednik „Pionira“. Kada se vratio u Novi Sad 1961. godine bio je član redakcije u Izdavačkom odeljenju „Foruma“. Novinarstvo ga je oduševljavalo jer mu je pružalo priliku da se upoznaje sa umnim ljudima, kao i da puno putuje.

Ženio se čak tri puta – „U svakom braku je bio dete, ne više od 8 godina“

MIROSLAV MIKA ANTIĆ | Radmila SZ's collection of 100+ mika ideas in 2020
Bistrooki

Od 1962. do 1965. godine bio je glavni urednik revije za džez i zabavnu muziku „Ritam“ i glavni urednik „Neven Čika Jove Zmaja“ do 1979. godine. Radio je na igranim i dokumentarnim filmovima kao režiser i scenograf, filmovi: „Sveti pijesak“, „Doručak sa đavolom“, „Široko je lišće“, „Strašan lav“ i drugi.

Radeći kao slikar naslikao je bogatu galeriju slika kolaža i ulja, te samostalne izložbe predstavljao u Novom Sadu, Sarajevu, Zagrebu, Mokrinu i Kikindi. Zabavne pesme koje su komponovane prema njegovim stihovima izvođene su na brojnim festivalima. Bio je veliki umetnik koji je doprineo razvoju mnogih grana umetnosti: književnosti, slikarstva, filma; bio je istaknuti novinar. Međutim, pre svega toga radio je mnoge poslove koje nemaju dodirnih tačaka sa umetnošću: zidarski pomoćnik, kubikaš na pristaništu, fizički radnik u pivari, mornar, radio sa kompresorima, bavio se vodovodom i kanalizacijom, pravio krovove, obrađivao drvo, pravio lutke, vodio televizijske emisije i mnoge druge poslove.

Mika antic images on Favim.comZa svoj rad u polju umetnosti i novinarstva dobio je brojne nagrade i priznanja: dve „Nevenove nagrade“; Nagrada za životno delo u poeziji za decu; „Goranova nagrada“; „Nagrada Sterijinog pozorišta“; „Zlatna arena“-za filmski scenario; „Nagrada oslobođenja Vojvodine“; „Sedmojulska nagrada Srbije“; „Orden zasluga za narod“; „Nagrada mlado pokoljenje“; „Novinarska nagrada za životno delo“ i druge. Napisao je i objavio razne knjige za odrasle. Objavio je zbirke pesama za decu: „Plavi čuperak“, „Garavi sokak“, „Nasmijani svijet“, „Šašava knjiga“, „Olovka ne piše srcem“, „Ptice iz šume“, „Tako zamišljam nebo“.

Pesme Mike Antića prevođene su na ruski, makedonski, albanski, engleski, turski, mađarski, slovački, češki, francuski, rumunski, poljski, slovenački jezik. Za života je stekao veliku slavu i popularnost , kako kod dece, tako i kod odraslih. Kritičari su pozitivno ocenjivali njegovo stvaralaštvo. Napustio je ovaj svijet u 54. godini ostavivši iza sebe brojna umetnička dela.

Imenom Miroslava Antića nazvane su mnoge škole, udruženja i manifestacije u Srbiji.

U novosadskom Dunavskom parku njemu u čast podignut je spomenik.

Svake godine 24. juna, na dan Antićeve smrti, održava se memorijal „Miroslav Antić“ u Mokrinu, finansiranjem Pokrajinskog sekretarijata za kulturu i Ministarstva kulture Republike Srbije.

Iz zahvalnosti za doprinos kulturi i umetnosti Novog Sada kulturni centar u Novom Sadu, finansiranjem Skupštine grada Novog Sada, od 2008. godine svake godine 14. marta organizuje kulturnu manifestaciju „Antićevi dani“.

Dudo,

Kada me budu iznosili, neka pročitaju ,,Besmrtnu pesmu”. A kada me pokopaju, neka Janika Balaž ili Tugomir odsvira ,,Piro manda korkoro”. Niko ne sme da mi drži govor.

M. Antić

mika antic, ne bojim, citat and zuba

Većinu svog života Miroslav Antić proveo je u Novom Sadu. Bio je svjetski putnik koji je stizao do Njujorka, hotela u Sankt – Petersburgu u kome se Jesenjin ubio, Pariza, pjeskovite letonske obale, Madrida, Ciriha, Bagdada, Australije, Skandinavije, Mongolije, Portugala i još mnogih mesta.

Bio je oženjen tri puta. Iz brakova dobio je šestoro dece. Prvo je bio oženjen Ljubicom. Druga supruga mu se zvala Svetlana, koja mu je rodila četvoro dece. Treća supruga zvala se Smilja i rodila mu je dva sina. Deca su mu podarila šestoro unučadi. Svoju ljubav prema ženama delimično je pretvarao u poeziju, tako je Antić znao da govori. Voleo je plovidbu Dunavom sa svojim čamcem. Od sportova najviše je uživao u džudu, boksu i fudbalu. Veliki je poklonik nauke, naročito se interesovao za svemir. Sam je spremao pasulj i ribu, te je voleo radove u bašti. Nekoliko puta lečio se od alkoholizma. Bio je veliki zaljubljenik u život i ljude. Stekao je veliki krug prijatelja od koji su mnogi bili pisci, vajari, slikari, glumci, novinari, muzičari i kritičari, profesori, berberi i zlatari, čistači ulica, prodavači novina. Što će reći, gde god da je pošao, šta god da je radio, širio je krug prijateljstva. Bio je otvoren, iskren, čovek omiljen u društvu.

Miroslav Antić umro je istog dana kada je primio Avnojevu nagradu, u bašti svoje kuće. Oboleo je od raka vilice, deo jezika bio mu je odstranjen. Teško je podnosio što više nije mogao da priča, pa je puno pio i slikao. U to vreme slikao je suncokrete. Kada je umro, pokušavali su da mu operu ruke koje su bile prekrivene zlatnom bojom, ali nisu uspeli.

Njegova posljednja želja bila je da kad ga budu iznosili treba da čitaju „Besmrtnu pjesmu“. I bilo je tako.

„Ako ti jave: Umro sam“

Ako ti jave: umro sam,
a bio sam ti drag,
onda će u tebi
odjednom nešto posiveti.
Na trepavici magla.
Na usni pepeljast trag.

Da li si uopšte ponekad
mislio šta znači živeti?

Ako ti jave: umro sam
evo šta će biti.

Hiljadu šarenih riba
lepršaće mi kroz oko.

I zemlja će me skriti.
I korov će me skriti.
A ja ću za to vreme
leteti visoko…
Visoko.

Zar misliš da moja ruka,
koleno,
ili glava
može da bude sutra
koren breze
il’ trava?

Ako ti jave: umro sam,
ne veruj
to ne umem.

Na ovu zemlju sam svratio
da ti namignem malo.
Da za mnom ostane nešto
kao lepršav trag.
I zato: ne budi tužan.
Toliko mi je stalo
da ostanem u tebi
budalast i čudno drag.

Noću,
kad gledaš u nebo,
i ti namigni meni.
Neka to bude tajna.
Uprkos danima sivim
kad vidiš neku kometu
da nebo zarumeni,
upamti: to ja još uvek
šašav letim, i živim.

 

Izvor: YT, Biografija.org, favim, prelepapozezija.com