Ernest Damjanovski je Makedonac koji živi i radi u Beču, u Austriji. Njegova Tibetska terapija veoma je uspešna, a radi i kiropraktiku. Ernest pomaže ljudima koji imaju bolove u rukama i nogama, probleme sa nervima kičmenog stuba, glavoboljom i migrenom,i svim bolovima ostalim bolovima koji su povezani sa nervima.
Ovo je njegova priča.
„Zdravo, zovem se Ernest Damjanovski, živim i radim u Beču, ali poreklom sam iz Skoplja (Makedonija). Moja profesija je nameštanje nerava po kičmenu stubu (tibetska medicina) kao i kiropraktika. Ovom profesijom bavim se veoma uspešno dugi niz godina. Moji pacienti su zadovoljni i imam veliki procenat uspešnosti u rešavanje njihovih problema.
Inače, kiropraktiku sam naučio dok sam živeo u Nemačkoj. To mi daje dodatnu snagu i sigurnost pri lečenju pacijenata. Imao sam veliki broj pacijenata koji su imali probleme za koje konvencionalna medicina nema rešenje pored operacije. Sama operacija nosi velike rizike i znamo koliko je uspešna. Međutim, kada pacijenti mene pronađu, znaju da ih čeka rešenje bez operacije.
Izdvojiću nekoliko slučajeva za koje smatram da su interesantni za pričanje, momenate koji su mene učinili veoma srećnim.
Žena stara 40 godina, poreklom iz Grčke, 20 godina okovana za krevet. Javila se iz Duizburga da dođem kod nje i da obavim pregled i vidim mogu li joj nekako pomoći. Dolazim kod nje, ona leži u krevetu, sa obe noge nepomične. Radili smo svakodnevno tretmane tokom 30 dana. Rezultat je bio sledeći: Žena je ustala i počela je da hoda, ali je morala da koristi oslonac. Problem kod nje nije bio samo do nerava kičmenog stuba ili bilo kojeg nerva u nogama, ona je imala problem i sa centrom za ravnoteže. Ta pacijentkinja mi je do sada bila najteži pacijenat.
Saša Radojević, star 46 godina, 3,5 godine imao je problem sa donjim delom kičme. 3 nedelje je bio u krevetu.
Kad sam došao u Beč, tada sam prvi put video, za mene, najlepši grad u svetu. Došao sam kod pacienta koji je gledao u mene tako nesigurno i uplašeno. Posle 3 dana kod njega i bezbroj tretmana, ustao je i evo do dana današnjeg nije više imao nijedan problem.
Prošle su 3 godine i 9 meseci od kada sam mu pomogao. Sada se stalno javlja samo da mi zahvali, jer sam mu podario novi život. Inače, doktori u Beču su mu rekli da mora na operaciju i da je šansa za uspeh 50 – 50, od koji 50 su šanse da ostane invalid.
Još jedna gospođa, stara oko 40 godina, ne znam kako se zvala, ali selo se zove Lipova Čuka (Leskovac), više godina imala je problem sa celom kičmom, a poslednjih godina je bila vezana za krevet.
Saša, pacijent gore spomenut, danas dobar moj drug, preporučio me kod gospođe da vidim kako i koliko mogu da pomognem. Dolazim do mesta u kojem se nalazila pacientkinja. Njen muž me je čekao ispred kuće. Ušao sam unutra, pacijentkinja je ležala u krevetu, kao da je nema. Slika je bila horor, pakao. Izvadili su snimke od magnetne rezonance sa Vojnomedicinske akademije (VMA) iz Beograda, da vidim kakav problem ima.
Interesantna je bila izjava njenog muža i atmosfera se odma podigla i bila malo pozitivnija: „Doktore molim te popravi mi ženu, nema ko da mi kopa po njivama“. Ismejali smo se i počeli odmah da radimo.
Posle 3 dana, žena je ustala iz kreveta kao da nikad u životu nije imala problem. Moram da napomenem, da je ona od 3 dana dok smo nameštali te nerve, 2 puta pala u nesvest. Kada sam otišao od njih, posle 20 dana javio mi se Saša i rekao da žena je otišla na VMA u Beograd, da se snimi radi provere da li i dalje ima problem. Doktori sa VMA su se čudili kako je moguće da ona više nema problem sa kičmom, kada pre mesec dana bila skoro paralizovana. Snimak je jasno pokazao da ona nema više nikakav problem. Ja sam iskreno bio presrećan zbog toga.
Valter Vinter, Nemac iz Beča, star 60 godina, imao je problem sa ramenom i rukom. Čovek je posetio ne zna se koliko stručnjaka i specijalista po ortopedskim bolnicama u Beču, popio je tonu lekova i ništo mu nije pomoglo. Posle 4 tretmana sa mnom i problem je biorešen.
Daniel, star 26 godine, imao je problem sa desnom nogom. Bio na lečenju u Nemačkoj, Švajcarskoj i na VMA u Beograd.Kod njega je bilo baš interesantno. Njegova majka plašila se onoga što ja radim, nije imala poverenje u meni, dok je njegov otac živa legenda. Samo je hteo da napokon vidi osmeh na licu njegovog sina. Za rešenje problema dovoljno je bilo 12 tretmana. To je bilo 2016. godine.
Danas je to dete izraslo u pravog muškarca koji ima 28 godina i u odličnoj je formi. S njima se i dan danas porodično družim i često se viđamo, a nema dana da se ne čujemo.“
Marjan Betinski, Berovo Makedonija,- Zvali su me iz Linca, Austrija, da dodjem hitno, pacijent koga su na nosilima izvadili iz kamiona, do stana. Na njegovom proputovanju kroz Linc, i tamo su ga zadesili veliki problemi. Kad sam došao , on je ležao u krevetu.
Rekoh mu : „Za 20 min ima da ustaneš i pijemo kaficu.“ Smejao se čovek i nije verovao.
Posle 1 tretmana, Marijan, je ustao ali je bilo potrebno još 2 tretmana da bi sve bilo ok.
Dan danas smo prijatelji i baš sam srećan što sam mogao da pomognem.
