LAŽNI MED se i dalje najviše prodaje u Vojvodini

Ilustracija/Pixabay

Zvanični podaci inspekcija govore da lažni med danas pokriva 30 procenata tržišta pčelinjim proizvodima u zemlji, dok je pre pet godina taj procenat bio oko 95.

Da bi se Srbija izborila sa problemom lažnog meda na tržištu, a potrošači bili sigurni da jedu pravi pčelinji proizvod, predsednik SPOS-a Rodoljub Živadinović smatra da jedno od rešenja predstavljaju – veće kazne za falsifikatore, prenosi Tanjug.

„U Srbiji postoje firme koje se bave falsifikovanjem meda, inspekcija ih uhvati na delu u trgovinama, med se uzorkuje, nakon toga se utvrdi da ne valja, a oni plate kazne i nastavljaju dalje“, objašnjava Živadinović kako sve funkcioniše u praksi.

Prema njegovim rečima, sistemsko kažnjavanje ovakvih falsifikatora je u pripremi i kod nas, kao što postoji u zapadnim zemljama. Međutim, smatra, to neće ni brzo ni lako zaživeti. Jedna od takvih „zapadnih“ mera, kaže, mogla bi biti da se onima koji su dokazani falsifikatori zatvore firme na dve godine.

Prema procenama SPOS-a, lažni med u Srbiji se samo kroz legalne tokove proda u vrednosti od oko 1,5 miliona evra godišnje dok podatke o prodaji meda nelegalnim putem nemaju.

Lažni med nastaje najčešće, kaže, tako što se meša sa šećerom ili sa glukuzno-fruktuoznim sirupom od kukuruza, a takav se može i dalje naći u manjim trgovinama i na nekim pijacama, i to najviše u Vojvodini. Obmanuti potrošači, ustvari, misleći da kupuju pravi med, kupuju „kilo šećera“.

Ono što može da ukaže da je med falsifikovan, objašnjava Živadinović, jeste pre svega cena jer tegla pravog meda ne može da košta 300 ili 350 dinara, jer toliko ne košta ni proizvodna cena meda. Međutim, s druge strane, ima falsifikatora koji svoj „med“ prodaju i po visokim cenama želeći da na taj način obmanu potrošače.

Kada se med kristalizuje, to je još jedna potvrda da je med pravi, ukazuje Živadinović, jer se lažni med pravi tako da se ne kristališe.

 

Izvor: Tanjug/021